Došao je kraj “medenog mjeseca” nedavnog, na brzinu sklopljenog iznenadnog pro-ekološkog braka Evrope i električnih trotineta, ukazuje članak na portalu “Politiko”.
Protiv trotineta su gužve i nebezbjednost koju stvaraju na trotoarima, stradanje čak i samih njihovih korisnika, problematični poslovni “jednokratni” modeli novih firmi koje ih iznajmljuju, kao i dokazi da e-trotineti možda ipak i nisu toliko korisni za okolinu.
Šest specijalizovanih kompanija za iznajmljivanje posluje samo u Briselu, sa ukupnom flotom od 7.000 električnih trotineta, ali od septembra će biti strogo ograničena mjesta gdje će biti dozvoljeno parkiranje, a slijede i druga ograničenja.
“Te kompanije su se okoristile nedostatkom propisa”, rekao je za “Politiko” jedan zvaničnik gradske vlasti Pariza, prenosi Beta.
“To što se danas bolje ponašaju je zato što su suočene s pravnim instrumentima”, dodao je.
Tako kompanije za iznajmljivanje električnih trotineta, ili e-trotineta, sada moraju da udovolje ne samo svojim klijentima, već i vlastima koje postavljaju ograničenja za njihov razvoj. Privlačnosti tih vozila kao aternativnog prevoznog sredstva oslanja se na to što njihovi korisnici koji ih iznajmljuju, mogu da ih nađu uvijek kada su im potrebna što često dovodi do prevelikog broja trotineta koji pregrađuju trotoare i na razne druge načine ometaju pešake.
Broj e-trotineta brzo je porastao u evropskim gradovima. Prije jedva godinu dana, juna prošle, 2018. godine, američka firma “Lajm” (Lime) stigla je prva u Pariz, a danas u Evropi postoji 19 kompanija za iznajmljivanje e-trotineta, što je lokalne vlasti zateklo nespremne.
Gradonačelnica Pariza An Idalgo je maja ove godine napala “bezakonje” pri umnožavanju broja e-trotineta i proglasila ograničenje porasta njihovog broja, a čak je i pozvala kompanije za iznajmljivanje da “zamrznu” ili smanje svoje flote.
Ubrzo potom, pet kompanija je napustilo Pariz, a broj e-skutera smanjio se sa 20.000 na 15.000, dok je cilj gradonačelnice da ostanu svega dvije ili tri takve kompanije. U isto vrijeme, u Francuskoj je za predstojeću jesen najavljena primjena zakona kojim će se gradovima dati nadležnost da uređuju iznajmljivanje električnih trotineta. Šest kompanija za iznajmljivanje posluje u Briselu sa ukupnom flotom od 7.000 e-trotineta, što je vlasti pokrenulo u akciju.
U belgijskoj prijestonici će od septembra biti stroga ograničena mjesta gdje će biti dozvoljeno ostavljanje trotineta. Kompanije strahuju da će mjere poput tih uticati na njihov poslovni model i žongliraju s lokalnim vlastima da ne bi pale u nemilost. Međutim, “biće finansijskih posljedica ukoliko smanjimo flotu”, prokomentarisao je za “Politiko” šef za komunikacije firme “Sirk” (Circ) za zemlje Beneluksa, Daniel Silej. “Lajm” i “Bird” bile su kompanije koje su uvele upotrebu e-trotineta u velike gradske centre.
Danas “Lajm” vredi milijardu dolara, a “Bird” dvije milijarde dolara. Njihova evropska konkurencija kaže da su one i glavni uzrok “zle krvi” – kritike svih takvih kompanija zajedno, kao i samih e-trotineta. “Jedna od prvih stvari koje smo primijetili kod njih je ono što smo nazvali ‘kalkulisana nezainteresovanost’ za propise”, rekla je Katja Šehtner, savjetnica Međunarodnog foruma za transport OECD, zadužena za inovacije i tehnologiju.
“Gledano iz poslovnog ugla, to je na neki način imalo smisla”, rekla je ona. Firma “Lajm” to osporava:
“Mikro-mobilnost je nova industrija”, kaže osoba te firme za kontakte s medijima i tvrdi da je “Lajm” uvijek sarađivao s vlastima. Šef za komunikacije “Sirka”, Silej, dodaje da ta saradnja obuhvata “fino podešavanje” zona u kojima se ne smiju voziti trotineti i zona u kojima se ne smiju ostavljati, kao i ograničenja brzine za svaki grada posebno, makar to narušavalo propagiranu slobodu korišćenja trotineta.
U nedavnom izdanju internet-magazina “The Verge” piše da su zaposleni tih firmi nedovoljno plaćeni. U suštini, to su oni koji sakupljaju električne trotinete ostavljene na raznim mjestima po gradu i pune im baterije tokom noći da bi ih ujutro stavili na mjesta gdje ih građani mogu iznajmiti. To je postupak koji “Lajm” naziva “berba”.
Taj rad se plaća od svega tri do 20 dolara dnevno, zavisno od kompanije i vremena potrebnog za punjenje baterija e-trotineta. Uporedo su se pojavile i sumnje u korist e-trotineta za životnu sredinu. Nedavno istraživanje koje je u Francuskoj sprovela kompanija “6-T konsalting”, zaključuje da taj novi, moderan trend putovanja na posao nije uticao na upotrebu automobila u urbanim centrima.
Naprotiv, piše “Politiko”, izgleda da trotineti obeshrabruju ljude da koriste ekološki prihvatljivije načine kretanja, te i javni prevoz. Čak 44 odsto je u anketi “6-T” reklo da im električni trotinet zamjenjuje hodanje, a još 30 odsto je reklo da bi javni prevoz koristilo ako ako ne bi bilo – trotineta. Prednosti e-trotineta, međutim, počele su se dovoditi u pitanje zbog nesreća koje su pokazale opšti nedostatak propisa o njima i pravila o sigurnosti njihovih korisnika.
Prva smrtna nesreća s trotinetom dogodila se u maju u Briselu, a u junu je jedan 25-godišnjak izgubio život u sudaru s kamionom. Fatalan susret s kamionom je imala i jedna popularna mlada britanska TV-voditeljka. Ispostavilo se da ona uopšte nije znala saobraćajne propise, što je izazvalo poplavu zahtjeva da firme koje iznajmljuju trotinete bar obavijeste korisnike o osnovama bezbjednosti u saobraćaju.
U Evropi su se dogodile i druge nesreće, te su u švedskom gradu Helsingborgu poslije pogibije jednog korisnika trotineta, poslovnog čovjeka na pauzi za ručak, istog popodneva izbile demonstracije sa zahtjevom da se svi trotineti svuda zabrane. Firme koje ih iznamljuju sada naručuju modele s većim točkovima koji su bezbjedniji, s boljim ogibljenjem i jačim kočnicama.
Za korisnike trotineta – početnike uveli su priručnike o bezbjednosti, savjetuju korišćenje kaciga, ali to nije od koristi za pješake na koje trotinetaši najčešće naleću. I to je sve što se može uraditi – kažu kompanije koje dodaju da je “čovjek najveći faktor rizika, a on se ne može eliminisati, niti ga mi možemo kontrolisati”, prenosi “Politiko”.
I u Crnoj Gori je broj električnih trotineta sve veći, a propisa o njima još nema.
<<<Uprava policije traži izmjenu zakona zbog električnih trotineta<<<
S obzirom na to da upotreba električnih trotineta u saobraćaju nije definisana u crnogorskom Zakonu o bezbjednosti saobraćaja na putevima, Uprava policije je najavila da će uputiti inicijativu za izmjenu zakona.
Do tada, pisale su nedavno Vikend novine, iz Ministarstva unutrašnjih poslova apeluju na građane da budu pažljiviji u saobraćaju.
“Građani koji koriste električni trotinet, s obzirom na to da on može razviti ograničenu brzinu, treba da budu oprezniji u saobraćaju, budući da su lica koja koriste električni trotinet, kao i biciklisti i lica koja upravljaju mopedom, ranjiva kategorija učesnika u saobraćaju”, poručili su tada iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Cijene električnih trotineta u podgoričkim prodavnicama se kreću oko 500 eura.
Ma kakvi električni trotineti. Treba svi auta da vozimo kad nam je gorivo ovako povoljno xe xe.
Dobri za specificne saobracajnice, ravne, siroke, bez guzvi..
Kakve gluposti! Ocete da mi kazete da je jedan trotinet koji je tezine 12kg i max brzinom od 20km/h opasniji od bicikla koje je tesko minimum 20kg i sigurno ide brze nego trotinet i pri tom je i vece od njega.
U brdovitoj zemlji šetača..
Da ne bi ovih trotineta nikad ne bi saznali koliko CG ima šetača po glavi stanovnika, skoro pa k’o špijuna.
Kod nas ce se pravit ludi jer ce morati da naprave staze za njih ako misle da prave pravila i zakone..
Sve glupost na glupost.konkretno ovdje se radi o zastiti javnog prevoza.koja je razlika izmedju trotineta i bicikla kad je u pitanju bezbijednost,nema je.stradaju i pjesaci svokom nepaznjom pa hajde da zabranimo i pjesacenje,automobille…zasto se ne bi kretali kuda i bicikli i brzina im je slicna tj biciklom mozes postivi vecu brzinu.zasto ima prostora za parkiranje bicikala koje je gabaritnije a… Više »
Svaka ti je na mjesto
Samo da se ne krecu po putevima ostalo je ok no bi nasi sve zabranili da mogu
Ovi trotineti su vrhunska stvar, ali moraju imati neka ograničenja, ne mogu se voziti po setalištima ili magistrali, moraju imati neke propise, jer ako vec ne zagaduju okolinu sto je pohvalno ne moraju ugrožavati druge ljude ili dovoditi sebe u opasnost. Vozaju ih djeca, jure sa njima magistralom.
Vrhunska stvar je prosetati.