Neko ostao bez posla, a nekome se progledalo kroz prste

Na Univerzitetu Crne Gore šest kandidata – vanrednih profesora, docenata, nije ispunilo uslove za izbor u više zvanje zbog čega im je prekinut radni odnos, rečeno je Pobjedi sa Univerziteta Crne Gore.

Kažu da se to desilo za vrijeme mandata prethodnog rukovodstva, a da ove godine nijesu imali nijedan primjer da se nekome zbog neispunjenih uslova za izbor u više zvanje prekine radni odnos na Univerzitetu Crne Gore.

Navode i da su recenzentske komisije i vijeća fakulteta na vrijeme dali prijedlog kandidata za reizbor u zvanje.

Radio 42 godine i ostao bez posla

“Kada govorimo o prethodno pomenutih šest kandidata, riječ je o onima koji su u radnom odnosu bili po 13, 18, dvoje 19, 32 i 42 godine”, precizirali su sa ove visokoškolske ustanove kojom rukovodi rektor prof. dr Vladimir Božović.

Kako je predviđeno propisima, da bi kandidat mogao da bude izabran u više akademsko zvanje ili da ponovo bude izabran u isto, mora dokazati da ima uspješan naučni, umjetnički, obrazovni i stručni rad u periodu poslije prethodnog izbora.

Kroz izradu zakona o visokom obrazovanju nastoji se unaprijediti ova oblast. Predlagano je da se uvedu ugovori na neodređeno vrijeme za docente i vanredne profesore, koji sada dobijaju ugovore na određeno vrijeme, ali bi postojala i dalje raskidna klauzula da mogu da ostanu bez posla ako ne ispune uslove za izbor u više zvanje. Predlagano je da se ubuduće na pet godina raspisuje interni oglas na kome bi to nastavno osoblje dokazivalo da zadovoljava uslove, a ne konkurs kao sada. Taj zakon je još u izradi.

Profesor dr Goran Barović, koji obavlja posao i senatora, kaže da, možda, kandidati koji su ostali bez posla nijesu imali dovoljno vremena da bi ispunili neke kriterijume, da bi objavili rad na međunarodnoj listi, odnosno u časopsima koji su visoko rangirani treba nekada od pola godine, pa možda i do tri.

Univerzitet nije socijalna ustanova

“Što se današnje situacije tiče, odavno pravila važe da morate da imate radove na SCI listi, koliko bodova i tako dalje, tu treba da budemo rigorozni, da se taj princip poštuje. Postoje pravila, ne treba tu podizati ljesticu. Univerzitet nije socijalna ustanova. Nažalost, u nekoliko posljednjih Senata bilo je nekih kandidata koji su dobili saglasnost Senata, a možda nijesu ispunjavali uslove. Gledalo se nekima kroz prste, govorim o posljednjoj godini, izabrani su ljudi u zvanje koji imaju lošije reference od nekih koji su ostali bez posla”, rekao je Barović.

Kaže i da se ne mogu mjeriti sa njihovim kolegama sa istim zvanjima koji su po Evropi zato što, da bi se izvelo neko istražvanje treba dosta novca, opreme, laboratorije, što oni, vrlo često nemaju. Moraju se onda, navodi profesor, dovijati na razne načine kako da savladaju to.

“Neki će nam objaviti rad besplatno, a neki traže da se plati, jer oni imaju međunarodnu distribuciji, plaćaju recencezente i ne možemo ih tu osuđivati što traže novac. Neki drugi to ne rade, ali generalno, ako mislimo da idemo naprijed moramo se sa boljim mjeriti. Ona filozofija nekad što je važila: ,,Prvi sam u selu“, ne važi više. To je za one koji ne žele da idu naprijed”, kaže Barović, dodajući da je posljednjih pet – šest godina Univerzitet mnogo napredovao.

Redovni profesor na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta Crne Gore prof. dr Veselin N. Ivanović smatra da uslovi za izbor u zvanje koje Univerzitet ima već izvjesno vrijeme, više od 15 godina, nijesu previsoki. Ocjenjuje ih pristojnim, navodeći da ljudi angažovani u nastavi obavezno trebaju da ih ispune u cilju svog anagažovanja.

Podsjeća da je ranije kroz zakon bilo onemogućeno da se nastavni kadar bira neograničeni broj puta u isto zvanje. U isto zvanje je zaposleni mogao da bude biran dva puta, ali je ta norma ukinuta i sada nema ograničenja.

Dva rada za više zvanje, jedan za isto

“Po mom mišljenju, to bi se trebalo tumačiti na način da nastavnik u izbornom periodu treba da ispuni uslove i u slučaju svog daljeg napredovanja, ali i u slučaju reizbora u isto akademsko zvanje. Na primjer, vanredni profesor može biti više puta reizabran u to zvanje, ali tako što će svakih pet godina, koliko mu traje ugovor, napisati po jedan kvalifikacioni rad i tako steći uslove za svoj reizbor, uz napomenu da je jedan kvalifikacioni rad inače potreban za napredovanje u ovo akademsko zvanje. Kada napiše dva rada stiče uslov za prelazak u više zvanje. To prepoznaju svjetski univerziteti”,  kaže profesor.

Dodaje da iole pristojan univerzitet zahtijeva zadovoljenje uslova, ne samo za izbore u viša zvanja, već i za reizbor u isto akademsko zvanje i to je, na neki način, garant da profesor i dalje istražuje, te da će studenti od njegove nastave imati punu korist.

“U slučaju da se dozvoli ljudima da rade na fakultetima po 40 godina bez obzira da li istražuju ili ne, ustanove će veoma brzo biti zatrpane kadrom, uključujući i kadar koji ne istražuje, čak ni u cilju svog daljeg napredovanja, a zapošljavanje mladog kadra neće biti moguće. Time se mladim ljudima i mogućim budućim akademskim radnicima ni na koji način ne šalju pozitivni signali”, upozorova prof. dr Ivanović.

Zaštititi starije koji imaju 60 godina

Ivanović je stava da zakon, ipak, treba da zaštiti nastavnike i saradnike koji uđu u zrelu životnu dob i blizu su ostvarenja prava na penziju, kako je to ranijim zakonom bilo uređeno. Tako oni ljudi koji nijesu ispunjavali uslove za izbor u viša akademska i naučna zvanja ili za reizbor, a imaju navršenih 60 godina starosti i više, nijesu mogli da ostanu bez posla, već su ostajali u istom zvanju.

Profesor mora da bude aktivan istraživač

Profesor dr Predrag Miranović, koji je i senator, podsjeća da se od svakog profesora univerziteta očekuje da bude aktivan na polju nauke. Ako se cjelokupna djelatnost profesora svodi samo na nastavu, onda ne možemo govoriti da je u pitanju univerzitetski profesor.

“Nastavna djelatnost je veoma važna, rekao bih, osnovna djelatnost na Univerzitetu. Međutim, profesor mora biti sposoban ne samo da edukuje studente osnovnih studija, već i da je u stanju da vodi magistrante i doktorante do svojih akademskih titula. To je moguće samo u slučaju da je i sam profesor aktivan kao istraživač”, navodi profesor.

Dodaje da su zato odvajkada postojali kriterijumi koje profesor mora da ispuni u pogledu svoje naučne djelatnosti, da bi bio promovisan u više akademsko zvanje, ili zadržao isto zvanje.

“Ko to ne ispuni, ne može da zadrži titulu profesora, a samim tim ni radno mjesto”,  kaže prof. Miranović.