Nulti rizik sigurnosti namirnica ne postoji

Bezbjednost hrane u Crnoj Gorije na veoma visokom nivou, ocijenila je direktorica Uprave za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove Vesna Daković.

Govoreći o planovima za ovu go dinu rekla je da će unaprijediti kontrolu uvoza u dijelu organizacionih pitanja, a da im je jedan od najvećih izazova da obiman posao organizuju sa malim brojem inspektora.

“Parametri bezbjednosti i kvaliteta potpuno su različiti. Uvijek treba razmišljati o tome da proizvod može da bude bezbjedan, ali ne i kvalitetan, kao i obrnuto. Jabuka može da izgleda kao kvalitetna, da pripada prvoj klasi i da zadovoljava sve parametre zrelosti, ali da se laboratorijskim nalazima utvrdi da nije bezbjedna jer je prskana pesticidom ili nije prošao period karence (period koji mora da prođe od momenta prskanja sredstvima za zaštitu bilja do trenutka kad je proizvod bezbjedan da se koristi). Meso može da bude jako kvalitetno, prva klasa ko ja zadovoljava sve parametre kvaliteta, ali da se prilikom kontrole na mikrobiološke kriterijume u njemu otkrije salmonela. S druge strane, postoje proizvodi koji po kvalitetu nijesu zadovoljavajući, ali su im parametri bezbjednosti odlični. Dobar primjer za to su banane, koje se ne prskaju i bezbjedne su, ali se dešava da njihov kvalitet nije dobar”, pojašnjava Daković.

Tvrdi da je bezbjednost hrane u Crnoj Gori na veoma visokom nivou.

“Nulti rizik kada je u pitanju bezbjednost hrane ne postoji, jer u tom procesu mora biti poštovan čitav lanac sa svim procedurama, propisima, pravilima i standardima, kako bi hrana koja dolazi na tržište bila bezbjedna. Počinje se od zdravstvene zaštite biljaka i životinja, jer su to sirovine za proizvodnju hrane, zatim se u procesu proizvodnje moraju poštovati svi standardi, a na kraju se mora voditi računa i o transportu i stavljanju hrane na tržište bilo da se radi o hrani koja se porodaje u maloprodajnim objektima ili one koja se servira u restoranima. Bilo koja karika da zakaže u ovom lancu može dovesti do toga da proizvod bude nebezbjedan, pa zato kažemo da nulti rizik ne postoji. Posao Uprave na čijem sam čelu je da informiše potrošače o hrani, propisano nam je i na koji način moramo deklarisati proizvode kako bi građani imali punu informaciju o bezbjednosti hrane”, kaže ona.

Dodaje da je važno da se bezbjednost hrane zasniva na nekoliko nivoa kontrole.

“Nije u pitanju samo kontrola hrane koja se nalazi na tržištu, to je čak posljednji korak, a ako su završene sve prethodne faze kontrole onda taj korak bude i najmanji. Inspektori prvo kontrolišu mjere zdravstvene zaštite koje se sprovode, zatim način liječenja životinja, kontrolu lijekova i upotrebu pesticida. U sljedećoj fazi se kontrolišu objekti u kojima se proizvodi hrana i postoji tačan plan na koji način se to radi. Nekada se kontrolišu dva, nekada četiri puta godišnje, a nekada i više od toga i to zavisi od procjene rizika, od toga što se proizvodi u tim objektima i od toga koliko je sve usklađeno sa zahtjevima koje mi propisujemo, a koji su jednaki kao i zahtjevi Evropske unije. Imamo objekte koji se nalaze na listi izvoznih objekata, odnosno onih za koje je dozvoljen izvoz iz Crne Gore u zemlje EU. Radi se o objektima za proizvodnju hrane životinjskog porijekla koji moraju zadovoljiti jako stroge standarde da bi se nalazili na toj listi, a to što smo na toj listi dovoljna je potvrda povjerenja koje Evropska komisija ima u naš sistem bezbijednosti hrane. Inspektori redovno rade po planovima godišnjih kontrola, a imamo i sistem monitoringa bezbjednosti hrane koji se donosi svake godine. Taj program se sastoji od više pod programa i kroz njih se kontrolišu različiti parametri bezbjednosti hrane, kao što su nitrati, GMO, kontaminenti, mikrobiološki kriterijumi, rezidui farmakoloških supstanci i slično. Imamo više programa koji se sprovode na način što inspektor pođe, uzorkuje razne vrste proizvoda i na bazi toga utvrđujemo stanje bezbjednosti hrane u Crnoj Gori sa nekog opšteg nivoa i to je treći nivo kontrole. Posljednji nivo se sprovodi na osnovu naših sumnji ili prema inicijativama građana. Inspektor tada odlazi u objekte gdje se hrana stavlja na tržište i tada procjenjuje njenu bezbjednost”, objašnjava Daković.

Dodaju da građani ne šalju često prijave na loš kvalitet hrane.

“Ima najviše onih koje se odnose na proizvode kojima je istekao rok. U tom slučaju ne treba forsirati inspektore da idu, jer građani moraju da budu sami svjesni i odgovorni da kada uoče proizvod kome je istekao rok, to i kažu onima koji rukuju sa hranom, jer su ti ljudi jako svjesni svoje odgovornosti i sigurna sam da niko takve proizvode ne bi namjerno izložio. Primarna odgovornost za bezbjednost hrane je upravo na njima. Imamo i inicijative koje su vezane za higijenske uslove i naši inspektori u tim situacijma uvijek izlaze na teren. Oni prvo upute subjekte koje su njihove obaveze i što treba da urade, odnosno na koji način da otklone nedostatke, a ukoliko to ne ispune onda ih kazne ili im zabrane rad. Inspektori uvijek prvo ukažu na eventualne nedostatke i tako daju priliku da se to popravi. To se radi u slučaju kada je moguće, a kaznenoj politici pribjegavaju ako subjekti koji rukuju hranom ne ispune ono na što im se ukaže. Dešavalo se da osoba ne čuva hranu u temperaturnom režimu, što j e obavezno, a to znači da nema frižider i inspektor mu da rok od tri dana da ga kupi. Ukoliko ga odmah kazni sa 500 eura nije riješio problem, jer će taj poslodavac i dalje da čuva hranu na nepropisan način. Ovako bar dobije priliku da za taj novac kupi frižider i čuva hranu na propisan način”, kazala je ona.

Kada je u pitanju piletina iz Brazila, kako dodaje, ppriča u medijima ih je natjerala da 100 odsto pošiljki tog mesa kontrolišu na 100 odsto parametara bezbjednosti. “U 2017. smo imali sedam pošiljki iz te zemlje i dvije su vraćene, jer je u jednoj bilo salmonele, a druga je bila sporna jer je bio prekinut temperaturni režim. Brazil je najveći proizvođač piletine i jedan od najvećih proizvođača junetine, ali zbog negativne kampanje teško je to meso naći kod nas na tržištu, a nije ga teško naći na tržištu zemalja EU. Argentinski biftek jedan je od najskupljih proizvoda koji se servira u restoranima na EU tržištu”, kaže Daković.