Starije osobe ne treba posmatrati kao pasivne korisnike usluga, već kao društveni resurs koji je potrebno aktivirati i usmjeravati na mogućnosti i potencijale, kao i motivisati ih da doprinesu razvoju zajednice.
To je ocijenjeno na završnoj konferenciji projekta “Inicijativa za socijalno uključivanje starijih osoba”, koju je organizovao Crveni krst Crne Gore (CKCG), uz podršku Evropske Unije, Austrijskog Crvenog krsta i Austrijske agencije za razvoj.
Generalna sekretarka CKCG, Jelena Dubak, ukazala je da broj starijih širom svijeta ubrzano raste, navodeći da je u 2015. godini 12,3 odsto osoba na planeti bilo starije od 60 godina.
„Predviđanja pokazuju da će do 2050. godine taj broj porasti na preko dvije milijarde ili u procentima 21,5 odsto svjetske populacije. Crna Gora takođe spada u red zemalja koje ubrzano stare, a posljednje istraživanje Crvenog krsta pokazuje da se stariji danas suočavaju sa brojnim izazovima od kojih se izdvajaju: siromaštvo, usamljenost, nedostatak brige, loše zdravstveno stanje“, navela je Dubak.
To, kako smatra, ukazuje na potrebu kreiranja dodatnih servisa podrške, namijenjenih prvenstveno starijima koji žive sami, u lošim uslovima.
Prema riječima Dubak, da bi se umanjili negativni rizici koje sa sobom nose projektovane demografske promjene, neophodno je promijeniti način razmišljanja i obrazac ponašanja društva u cjelini.
„Naime, stariju populaciju ne treba posmatrati kao trošak ili teret (u smislu izdvajanja za penzije, socijalnu i zdravstvenu zaštitu i sl), odnosno pasivnog korisnika usluga, već kao društveni resurs koji je potrebno aktivirati i usmjeravati na preostale, očuvane mogućnosti i potencijale, odnosno motivisati starije da doprinose razvoju zajednice“, poručila je Dubak.
Predstavnica Ministarstva rada i socijalnog staranja, Ivana Bošković, kazala je da je projekat “Inicijativa za socijalno uključivanje starijih osoba”, jedan od pokazatelja marljivog rada CKCG i mreže DIGNITAS na unapređenju položaja starijih u Crnoj Gori i poboljšanju kvaliteta njihovog života.
„Ministarstvo rada i socijalnog staranja nastaviće dalje da podržava organizacije civilnog društva kad je u pitanju ova kategorija stanovništva“, poručila je Bošković.
Predstavnica Crvenog krsta Srbije, Nataša Todorović, rekla je da je projekat “Inicijativa za socijalno uključivanje starijih osoba” počeo 1. februara 2016. godine i da traje do 1. februara ove godine, a sprovodi se, kako je pojasnila, u Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori.
„Projekat je kreiran tako da jača organizacije civilnog društva na Zapadnom Balkanu da preuzmu veću inicijativu za poboljšanje kvaliteta života starijih u regionu“, navela je Todorović.
Ona je ocijenila da je potrebno motivisati starije da preduzmu inicijativu, „da prekinemo da gledamo penzionisanje kao socijalnu smrt, nego da svo vrijeme budemo aktivni“.
„Napravili smo strateško planiranje i širenje mreže u dva pravca. S jedne strane, saradnja sa nezavinsim tijelima, partnerstvo sa relevatnim institucijama i ministarstvima, u svih pet država. Uradili smo situacionu analizu, analizu postojećih politika, istakli smo nedostatke i uradili preporuke na osnovu kojih možemo da unaprijedimo politike“, navela je Todorović.
Predstavnik CKCG, Igor Jokanović, je rekao da je mreža DIGNITAS jedna od jačih u regionu, navodeći da su, kad su imali ideju o osnivanju te asocijacije, bili skeptici i nisu imali predstave da će u Crnoj Gori biti toliko organizacija civilnog društva koje žele i mogu da se bave problematikom starijih.
„Na današnji dan mi imamo osam organizacija koje su članice mreže. U najavi imamo još sedam organizacija koje žele da postanu članovi mreže. To znači da ćemo, ove godine, imati 15 članova mreže, što je za protekle tri godine, veliki napredak“, istakao je Jokanović.
On je rekao da su, u okviru projekta, realizovane radionice koje su imale cilj jačanje kapaciteta organizacija članica mreže i organizacije civilnog društva.
„U okviru projekta smo sproveli nacionalno istraživanje o položaju starijih u Crnoj Gori u kojem je učestvovalo 900 ispitanika iz devet opština, a koje je pokazalo da postoji veliki jaz kod starijih osoba koje žive u ruralnom području i onih koje žive u gradu. Pokazao se veliki jaz u odnosu na njihove potrebe“, naveo je Jokanović.
On je istakao da je pogrešna percepcija da je starijim osobama potrebna samo materijalna pomoć, distribucija hrane i higijene.
„Starije osobe žele da putuju, da se druže, da učestvuju u raznim humanitarnim aktivnostima, da žive društveni život…“, naveo je Jokanović.
On je rekao i da su ponosni na činjenicu da su svi članovi mreže DIGNITAS postali članovi komisija za izradu nacionalnih dokumenata i učestvovali u njihovom donošenju.
„Za 660 osoba smo organizovali predavanja o ljudskim pravima. Ustanovili smo da veliki broj starijih nije upoznat sa njihovim pravima. U okviru projekta smo obezbijedili mini grantove za projekte 12 organizacija, koji su se odnosili na kompjutersko opismenjavanje, kurseve šivenja, turnire u šahu…“, kazao je Jokanović
Zamjenik Zaštitnika ljudskih prava i sloboda, Siniša Bjeković, kazao je da starije osobe podnose pritužbe toj instituciji pismeno, i da se one, kako je pojasnio, najčešće odnose na socijalnu zaštitu i prava.
On je ukazao da starije osobe još uvijek ne prave razliku između ljudskih prava i sloboda i socijalnih prava koja im kao takva pripadaju.
„Jedan broj tih povreda dešava se po principu diskriminacije starijih osoba, iz činjenice bezrazumnog i opravdanog razloga, starije osobe bivaju dovedene u neravnopravan položaj u odnosu na ostatak stanovništva. To se dešava kako u sektoru rada, tako i u nekim drugim važnim oblastima, kao što su sektor osiguranja“, naveo je Bjeković.
Kako smatra, zabrinjava činjenica da se starije osobe sve češće nalaze u položaju žrtava nasilja u porodici, „iz razloga što su marginalizovane u samoj porodici i široj društvenoj zajednici“.
Predstavnica Centra za socijalni rad Podgorica, Dragana Pešić, kazala je da su u toj ustanovi u svakodnevnoj komunikaciji sa starijom populacijom, navodeći da osluškuju njihove potrebe.
„U odnosu na raniji period, možemo da zaključimo da njihova potreba nije samo za materijalnim momentom i zadravstvenom zaštitom, već sve više imaju potrebe za socijalnim životom, aktivnostima koje će imati u slobodno vrijeme. Zadatak svih nas je da kažemo da su oni značajni članovi našeg društva, i da u granicama svojim mogućnosti, mogu još puno da pruže našem društvu“, navela je Pešić
Predstavnica organizacije Naše doba, Milena Andrijašević, pojasnila je da je ta organizaciija članica mreže DIGNITAS, kao i da su u okviru projekta CKCG dobili mini grant za realizaciju projekta.
„U prošloj godini smo sproveli projekat Kompjutersko opismenjavanje, u partnerstvu sa Savezom penzionera Crne Gore. Ciljna grupa su nam bile osobe starije od 65 godina. Kompjutersko opismenjavanje je izvršeno u tri ciklusa, gdje smo imali ukupno 30 polaznika“, navela je Andrijašević.
Ona je kazala da su u okviru projekta postigli cilj, navodeći da je neophodno kompjutersko opismenjavanje.
„Prije smo smatrali pismenošću pisanje i čitanje, a sad je pod pismenošću prvo poznavanje kompjutera, pametnih telefona…Toliko je naših ljudi i djece u inostranstvu, gdje nam treba komunikcija, a da bi se olakšala ta komunikacija, koja je neohodna za zdravo starenje, potrebno je korišćenje pametnih telefona“, rekla je Andrijašević.
Predstavnik Crvenog krsta Italije, Flavio Ciriaci, predstavio je demografsku situaciju te države, i aktivnosti te humanitarne organizacije kojima se teži poboljšanu kvaliteta života starijih.
On je naglasio aktivnost Clown terapy, koja se koristi u uradu sa starijim osobama prilikom opružanja psihosocijaklne podrške.
Direktor Doma zdravlja Podgorica, Nebojša Kavarić, govorio je o ulozi domova zdravlja u radu sa starijim osobama, kao i o segmentima koje treba unaprijediti.
On je ukazao na palijativnu njegu koja je neophodna, na probleme mentalnog zdravlja i demencije starijih, značajnoj ulozi zdravstvenog sistema u preoznavanju nasilja nad starijim osobama, kao pravima pacijenata u zdravstvenoj zaštiti.
Konferencija će biti nastavljena i sjutra, a obilježiće je prezentacije predstavnika Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumjeseca o djelovanju ove organizacije na nivou Evrope i planovima za unaprjeđenje kvaliteta života starijih.
Predstavnica Zavoda za socijalnu i dječju zaštitu će govoriti o procesu licenciranja i akreditovanja socijalnih usluga dok će o konceptu zdravog starenja govoriti predstavnici Instituta za javno zdravlje i Crvenog krsta. Poslednji radni blok će biti posvećen prezentacijama usluga za starije u Crnoj Gori. Prezentacije će imati predstavnici Doma za stare iz Risna, Dnevnog boravka za starije Nikšić, lokalne organizacije Crvenog krsta kao i brojne NVO.
