Nacrtom programa ekonomskih reformi od naredne do 2021. godine, o kojem je juče počela javna rasprava, predviđen je postepeni rast BDP na 5,1 milijardu eura i vraćanje javnog duga u okvire od 60 odsto u 2022. godine, rast investicija posebno od ekonomskog državljanstva…
Srednjoročni budžetski okvir, navodi se, ne uključuje povećanje zarada, penzija i socijalnih davanja, osim redovnog usklađivanja sa zakonom. Vlada je pozvala zainteresovane da se do kraja mjeseca uključe u javnu raspravu o nacrtu koji je, kako su naveli, pripremljen kao doprinos snažnoj posvećenosti ispunjavanju prioriteta koji se odnose na ekonomski dijalog sa EK i članicama EU. U okviru konsultativnog procesa 24. decembra biće održan i okrugli sto, piše Pobjeda.
U narednoj godini ovim dokumentom je projektovan BDP na 4,78 milijardi, godinu kasnije 4,95 a 2021. godine 5,138 milijardi eura. Očekuje se blagi nominalni rast zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, dok će u javnom, shodno Strategiji reforme javne uprave, doći do optimiizacije broja zaposlenih, a zarade ostati na istom nivou. Kao rezultat ovih kretanja, porez na dohodak i doprinosi u srednjem roku trebali bi da nominalno rastu u prosjeku 1,2 odsto.
Istovremeno, od 2019. predviđen je silazni trend javnog duga sa projektovanih 70 odsto BDP u 2018. godini, na 67 odsto u 2019. godini, 64,6 odsto u 2020. i 60,4 odsto BDP u 2021. godini.
Vlada ima namjeru da sprovede i hedžing aranžman radi minimiziranja valutnog rizika kod kredita za izgradnju prioritetne dionice auto-puta. Hedžing aranžman bi bio sproveden 2019, a prije početka otplate kredita, koja je predviđena za 2021konstatuje se u ovom dokumentu.
U 2019. predviđeno je ažuriranje strategije, što bi trebalo da obuhvati novu analizu duga i definisanje strategija upravljanja dugom u novom trogodišnjem razdoblju 2019-2021. U Vladi očekuju i da ekonomsko državljanstvo poveća investicije.
“Projekat ekonomskog državljanstva obezbijediće povećanje priliva stranih direktnih investicija, generisati nove prihode i dodatna sredstva za ulaganje u manje razvijena područja kako bi se unaprijedio regionalni razvoj”, ocijenjeno je u dokumentu.
Takođe se očekuje da će se sprovođenje Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i legalizacijom neformalno izgrađenih objekata stvoriti uslovi za povećanje prihoda opština i fiskalne i budžetske discipline.
U dokumentu je analiziran i PDV i planirana fiskalizacija elektronske. Navodi se da će efekti fiskalizacije u 2020. iznositi šest miliona eura i u 2021. dodatnih četiri miliona eura. Planirano je povećanje prihoda od akciza za četiri odsto prosječno godišnje.
U dokumentu se navodi da model rasta ekonomije Crne Gore od naredne do 2021. godine ostaje pod snažnim uticajem investicionog ciklusa, koji će imati dominantan uticaj na ekonomske tokove.
Shodno utvrđenom srednjoročnom okviru, glavni ciljevi strategije u oblasti javnih finansija u trogodišnjem periodu su projektovano smanjenje deficita u narednoj godini, nakon čega javne finansije prelaze u zonu suficita koji se ostvaruje 2020. i 2021. godine.
Ovo je neki humor portal, je li?
Ja i dalje razmišljam da li da unesem u crnu goru 250 000 eura 150 000 eura ću sigurno unijeti da kupim jedan veliki stan u baru. 👍
Da ste smanjili PDV kao što je bilo obećano vjerovatno bi došlo do rasta plata. Da ste to uradili, uz rast akciza na duvan, gazirano i slatkiše, moglo je doći do povećanja minimalca i plata. Ovako, samo se od stanova bogate: Tomo, Baća i Amfilohije.
Sto se tice ekonomskog drzavljanstva, Vlada je umjesto 150 000 kako je prvobitno bilo predvidjeno i koje je svaki aplikant trebalo da uplati u budzet samo za ulazak u proceduru + onih 250 – 450 000, smanjila na samo 15 000, odnosno 10 puta. Zbog toga, umjesto da se u budzet od 2000 aplikanata slije 200 miliona samo po osnovu… Više »
Ne lazi druze! 100 hiljada je obaveza da bi se uslo u proceduru! Te 15000 sto pominjes znas li okle si izvadio!
za direktore, menadžere da, radnici to neće osjetiti
Vrlo brzo Ce u Crnoj Gori hvaliti radne snage,nece niko od ovih mladih ljudi da radi za trista evra i da bude osiguran na 190 evra,Njemačka, Luksemburg,SAD,tamo idu da rade ali i dobro zarade,U Velikim prodajnim lancima,dolazi sef i Kaze radniku,potpisi papir da si koristio godišnji odmor,i ako ga nije koristio,ako ne potpise ide kuci
nema sto ovo pritiskaju i pritiskaju i kad tad mora puci
Direktorima i vlasnicima mozda. radnicima tesko…
hhahahaha totalni raspad sistema
Doslo doba da priznaju raspad
Sa 250 NA 270 EURA
Hahah koga oni lazu narod lakovjerni
Vlada očekuje rast plata u privatnom sektoru. Vlasnici firmi očekuju da se vrati robovlasništvo. Ili,kako i ovih bijednih trista €,prepoloviti i podijeliti na dva mjeseca.
Neka bude srecan ko zadrzi posao iduce godine, a o većim platama samo da se sanja.
Koliko je samo od ljetos privatnih firmi ugaseno ili poslo u stecaj… Provjerite ..
Tacno tako. Al ako provjerimo i koliko je novih osnovano, dobicemo slicnu sliku. I sto onda? To i nije neki pokazatelj…
Mimo lose si obavjesten, nekad se registrovalo 100 firmi dnevno a sad 100 firmi neđeljno! Ali nije to pokazatelj vec je pravo stanje to da se kapital ukrupnjava sto znaci da se sve vise pravi sve veci jaz između onih koji imaju sve vise i onih sto imaju sve manje!