Ekonomija

Pejaković: Od maja ponovo rastu depoziti

Povećanje nivoa loših kredita je uvijek zabrinjavajuće, ali uzevši u obzir okolnosti poslovanja sa uticajima pandemije, možemo reći da rast nije mimo očekivanja, kazao je za Pobjedu generalni sekretar Udruženja banaka Crne Gore Bratislav Pejaković. On je komentarišuči povećanje loših kredita u Crnoj Gori za pola tekuće godine sa 4,72 na 5,11 odsto, kazao da rast bilježe i druge zemlje na Zapadnom Balkanu i širom svijeta.

POBJEDA: Na koji način banke mogu da se izbore, odnosno ublaže povećanje loših kredita?

PEJAKOVIĆ: Po obimu i geografskom opsegu, trenutna globalna kriza je bez presedana i nema sebi ravne. Prevazilazi tradicionalno razmišljanje o finansijskim i ekonomskim ciklusima. U Crnoj Gori imali smo dva moratorijuma od po 90 dana, a sada i mogućnost za klijente restrukturiranja kredita uz značajan grejs period, gdje se ne otplaćuju niti glavnica niti kamata. Sve ove radnje mogu da zamaskiraju kvalitet portfolija, ali poznavanjem klijenata i poštovanjem standarda bankarskih, nadamo se da će se nivo loših kredita svesti na održivi nivo. U bankarstvu moramo da vodimo računa da ne ugrozimo kapitalne rezerve banaka. Evropska mreža za istraživanje ekonomskih i fiskalnih politika (EconPol) saopštila je da bi banke EU ostale bez rezervi ako se ne bi otplaćivala petina zajmova.

POBJEDA: Kakvo kretanje u bankarskom sektoru se očekuje u ovoj i narednoj godini?

PEJAKOVIĆ: Paradoks za neke je da u četiri od pet najvećih ekonomija Evrope imamo rast depozita kod banaka, međutim za upućene to nije iznenađenje. Objašnjenje je u brizi pojedinca za budućnost, zaposlenost i redovnost prihoda, što se posljedično odražava na potrošnju. Odluka koliko će se trošiti, a koliko ćemo štedjeti je mikroekonomsko pitanje sa velikim makroekonomskim efektima. Pozitivne trendove od maja imamo i u našem sistemu u vidu rasta depozita.

EIB-ovo istraživanje među 90 banaka došlo je do zaključka da zajmodavci očekuju oštar pad potražnje za finansiranjem, ali i značajno zaoštravanje uslova odobravanja te u skladu sa tim pad stope odobrenih kredita. U Crnoj Gori, koja nije članica Evropske unije, čime je u primjetno lošijoj situaciji u obezbjeđivanju dodatnih sredstava adekvatne ročnosti i cijene, od recimo Hrvatske i Slovenije, čine se veliki napori u obezbjeđivanju dodatnih sredstava za održanje privrede. U odgovoru na izazove pandemije komercijalne banke su od banki majki, ili međunarodnih institucija obezbjedile dodatnih 100 miliona eura.

Dodatni doprinos likvidnosti sistema je smanjenje Obevezne rezerve banaka od strane CBCG za dva procentna poena čime je obezbijeđeno dodatnih 70 miliona eura za plasmane banaka. Preko Ministarstva finansija Crne Gore radilo se na zaduženju kod banke za razvoj Savjeta Evrope u iznosu do 70 miliona eura, a sredstva će biti plasirana privredi posredstvom Investiciono razvojnog fonda i komercijalnih banaka. Ministarstvo finansija je pripremalo izdavanje garancije države do 70 miliona eura. Model podrazumijeva da država usmjeri depozite bankama beskamatno, uz ročnost i oblasti koje Vlada odredi. Vezano za taj aranžman, banke bi morale da plasiraju kredite u istom iznosu koliko država njima obezbijedi depozita. Međutim, pad privrednih aktivnosti je primjetan i bez konkretnije, brže i izdašnije pomoći EU biće mnogo teži oporavak.

POBJEDA: Za šest mjeseci tekuće godine profit domaćih banaka je niži 46 odsto nego u istom periodu prošle godine. Koliko situaciju može da pogorša rast loših kredita i drugi izazovi?

PEJAKOVIĆ: Generalno bankarstvo u Evropi je opterećeno mnogim već postojećim izazovima, od niskih prinosa, visokih troškova kapitala, negativne kamatne stope, perspektiva još strožijih kapitalnih zahtjeva, a sada i posljedicama pandemije i usporavanja ekonomija. Tako da viđenje lagodnog postojanja banaka ne stoji.

Na kraju juna 2020, banke u Crnoj Gori su ostvarile rezultat koji je za 46 odsto manji u odnosu na uporedni period prethodne godine, što je bilo uslovljeno formiranjem dodatnih rezervi za kreditne gubitke, kao i smanjenim neto prihoda od naknada i kamata, jer su se banke odrekle kako nadoknanda za obradu zahtjeva za moratorijum, provizija od korištenja bankomata, nadoknada kod elektronskog bankarstva… a tu je i smanjenje potražnje za kreditima i rast troškova obezvređenja aktive. Međutim, u cilju amortizacije svih udara i stabilnosti poslovanja i kvalitetnog servisa za građane i privredu, na nivou sistema bankarskog ukupan kapital na kraju juna 2020. porastao je u odnosu na jun 2019. za oko šest odsto. Ovo je kvalitetan podatak za korisnike usluga u smislu posvećenosti samih banaka da budu spremne na sve izazove.

4

avatar
1000
2
2
0
 
3
PatriotaLobingKLM
NAJNOVIJI NAJSTARIJI POPULARNI
Patriota
Gost
Patriota

Strane banke koje posluju u Crnoj Gori ne obavljaju svoju osnovnu djelatnost a to je podsticaj kreditne aktivnosti preduzećima . Njihov glavni poslodavac je Drzava CG i gradjanima daju mikro kredite . Centralna banka kao regulator je naveći krivac što je dozvolila da nas kreditni rejting bude na niskom nivou .zato što nije sankcionisale banke zbog navedene zelenaške kreditne aktivnosti… Više »

Lobing
Gost
Lobing

Ovo govori osoba koja nema elementarno znanje o bankarstvu i ulozi centralne banke kako u svijetu, tako i u CG. Instant misljenja crnogoraca koji bi vozili Stelt, su nebitna.

Patriota
Gost
Patriota

Lobingu pravo ime ti je lopoving ja sam doktorirao bankarstvo i radim za vodeće njemačke banke i osiguranja

KLM
Gost
KLM

U pozitivnom smislu

Send this to a friend