Postupak za osnivanje još jedne banke u Crnoj Gori, pored postojećih 13, je u toku, saopštio je direktor Sektora za kontrolu banaka u Centralnoj banci (CBCG) Dejan Vujačić.
On je na jučerašnjoj sjednici skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, kazao da su Svjetska banka i Međunarodni moneterani fond ranije ukazivali na pojačavanje uslova za osnivanje finansijskih institucija u Crnoj Gori.
“U ovom trenutku postoji 13 banaka, a u toku je postupak za osnivanje još jedne. To su buduća interesovanja, kazao je Vujačić, dodajući da ulazak novih banaka na tržište treba pooštriti.
Naime, Predlogom zakona o kreditnim institucijama, koji je Odbor podržao, inicijalni kapital budućih banaka povećan je sa pet miliona, na 7,5 miliona eura.
“Postoji značajno interesovanje investitora za osnivanje banaka u Crnoj Gori. Podizanjem inicijalnog nivoa doći će do redukcije tih zahtjeva. Želimo interesovanje potencijalnih investitora koji imaju ozbiljnu finansijsku snagu, a 7,5 miliona je definitivno nešto što utiče na eliminaciju svih onih koji nemaju dovoljno snage da podrže poslovanje banke, objasnio je Vujačić u odgovoru poslaniku SDa Borisu Mugoši.
Vujačić je ukazao i da javnost percipira banke kao zelenaške organizacije. Međutim, predstavnik CBCG tvrdi da su one najznačajniji i najzdraviji dio finansijskog sistema.
Predsjednik Odbora Predrag Sekulić kazao je da banke to zdravlje treba da pokažu smanjenjem kamatnih stopa na kredite za građane i privredu.
“Možda su krediti za građane i privredu veoma skupi u Crnoj Gori u odnosu na ono što se dešava na evropskom tržištu”, kazao je Sekulić, dodajući da bi bilo dobro napraviti analizu kako strane banke u Crnoj Gori posluju na evropskom tržištu, te utvrditi razliku između kamatnih stopa na dugoročne kredite.
Odbor je jednoglasno podržao i predlog finansijskog plana sa planom rada Regulatorne agencije za energetiku za narednu godinu, kao i Predlog zakona o zaštiti depozita. Izvršni direktor Fonda za zaštitu depozita Predrag Marković objasnio je da je nacrtom predviđena dodatna zaštita garantovane ušteđevine u slučaju prodaje nepokretnosti, transakcija vezanih za sklapanje ili razvod braka, otpremnine za penzionisanje ili otpuštanje, invaliditet i smrt.
“U takvoj situaciji dodatno se štite depoziti do iznosa od još 30.000 eura. Deponent bi u takvom slučaju imao pravo na dodatnih 30.000 eura i to bi, u sadašnjem trenutku, iznosilo 80.000, odnosno kada pristupimo EU, 130.000 eura”, precizirao je Marković.
Da nije moja. 😆uzi hekler. 😂
Jel se ugradio dusko od radoje
Banke daju kamate na oročena sredstva od 0;25 do maksimačno 2%. Ksda uzimate kredit kamata se kreće do 8,5% plus što plaćste obradu kredita od 1 do 1,5%. Iz ovoga se vidi da im je omogućena legalna pljačka i da u ovakvom ambijentu imaju izuzetnu dobit.