Stanišić: Imam alibi, bio sam kod brata Gila

U iznošenju odbrane Vidoje Stanišić i Dragiša Bulatović, juče su pred specijalnim vijećem Višeg suda u Podgorici negirali optužbe za članstvo u kriminalnoj organizaciji i učestvovanje u pokušaju ubistva Igora Krstovića 28. januara prošle godine u Zeti, pišu Dnevne novine.

Okrivljeni Bulatović je naveo da ne priznaje krivicu, te da ne zna Krstovića, niti ga je sreo u životu.

“Iz medija i sa portala sam saznao da je ranjen, jer je bila glavna vijest. U periodu od 22. do 23. pa do 30. januara 2020. renovirao sam kuću i odlazio bih samo na 10-15 minuta kada bi trebalo majstorima da kupim građevinski materijal, hranu i piće, što može da potvrdi preduzimač Lazar Lazarević. Živim pošteno, zarađujem od preprodaje polovih auta i imam šlepu. Nemam veze da paljenjem vozila nakon ranjavanja Krstovića”, kazao je prvookrivljeni Bulatović u odbrani.

Kako u spisima predmeta stoj i da je njegov DN K trag nađen na flaši benzina pored zapaljenog auta, okrivljeni Bulatović je pojasnio sudu da je zaprepašćen tim navodima.

“Neko je podmetnuo tu flašu ili je uzeo ispred kuće ili iz kontejnera za smeće i tako podmetnuo moje DNK tragove. Ili je neko ukrao ispred moje kuće i odnio, jer se moj otac bavi prodajom drva. U dvorištu ima dosta flaša sa benzinom i uljem, koje koristi za motornu šegu, kao i ja za kosačicu-trimer. To su obične plastične flaše u koje držimo benzin. Ima ih dosta u našem dvorištu”, istakao je Bulatović.

On je pred vijećem sutkinje Biljane Uskoković naveo da tokom januara 2020. nije odlazio na Kakaricku goru.

“Ne znam ko bi mogao da podmetne bocu sa mojim DNK tragom i ostavi je na Kakaricku goru. Nisam ni s kim u zavadi. Stanišića sam posjećivao kako kući u Zagoriču tako i u Spužu jer smo rodbinski vezani”, naveo je okrivljeni Bulatović.

Okrivljeni Stanišić je istakao da pred tužilaštvom nije davao odbranu znajući kako tužilaštvo radi.

“Nisam naveo svjedoke, da ih zaštitim da ih ne bi maltretirali. Hapsili su mi brata Šašu, brata od strica Radoslava Gila Stanišića. Nakon sedam mjeseci od mog hapšenja, policija je pretukla Sašu, a hapsili su i Gila, koji je oslobođen za oba krivična djela. Parapolicijska formacija ih je pretukla. Toga dana kada je ranjen Krstović, 28. januara 2020., bio sam u posjetu kod Radoslava Stanišića. Tu je bio prisutan i Raško Džankić, a kasnije je došla i njegova supruga. Došao sam 27. januara oko 10 sati i ostao sve do 29. januara do 11 sati, kada je došla policija i odvela me na informativni razgovor. To je što se tiče mog alibija”, naveo je Stanišić u odbrani.

Pojasnio je da je u avgustu 2019. izašao iz zatvora i na dan kada je izašao uzeli su mu DNK, na šta je pristao dobrovoljno, ali ne zna razlog za to.

“Specijalni tužilac i policija prikrivaju prave počinioce ovog događaja. Na tom putu ima 50 kamera, i mene i Bulatovića nema nigdje. Nemam veze sa pokušajem ubistva Igora Krstovića. Ne mogu da objasnim kako je nađen moj DNK profil na flaši. Postoji više načina, kako je podmetnuta pored zapaljenog auta. Koristio sam nekoliko kartica mobilnih operatora za komunikaciju sa familijom, a kriptovani telefon za razgovor sa ženskom osobom”, kazao je okriviljeni Stanišić.