Kolumne

Čija je Crna Gora – crnogorska ili srpsko-pravoslavna?

Piše : Aleksej Kišjuhas

Čija je Crna Gora – crnogorska ili srpsko-pravoslavna? Ovo je pitanje u samoj osnovi društvenih sukoba na Cetinju od prošlog vikenda. S jedne strane, odgovor komplikuje činjenica da su mnogi Crnogorci istovremeno i vjernici Srpske pravoslavne crkve.

Kao i da mnogi građani Crne Gore sebe ne smatraju Crnogorcima, i/ili se protive vladavini Mila Đukanovića.Pa onda i samoj Crnoj Gori, pošto Đukanović personifikuje crnogorsku državnost.  S druge strane, odgovor na to pitanje je krajnje prost i baš nimalo komplikovan.  Crna Gora jeste – crnogorska.

Nezavisna država svih građana Crne Gore, bili oni vjerni ili bezbožni, Crnogorci ili Srbi.

Sekularna, multietnička i građanska, narodno-oslobodilačka i ekološka. I kao takva mora da ostane i opstane, bar ukoliko nam je stalo do mira. Drugim riječima, u pitanju je sukob između dva koncepta ili dvije vizije oko spomenutog temeljnog pitanja.

Zato jedni ne daju svetinje – a drugi ne daju Cetinje.

A na čijoj smo mi tu strani?

Dakle, čija i kakva je Crna Gora?

Crkvena ili sekularna?

Teokratska ili demokratska?

Kleronacionalistička ili građanska?

Kolaboracionistička ili antifašistička?

Četnička ili partizanska?

Srpska gubernija ili samostalna država?

Vazalna ili nezavisna?

Da li je ona vizantijska ili evropska?

Varšavski ili NATO paktovska?

Rusko-federacijska ili evropsko-unijska?

Da li je na istoku ili na zapadu? Je li srednjovekovna ili prosvećena?

Da li je tradicionalna ili moderna?

Da li je Crna Gora svijt – ili samo deo srpskog sveta?

Ovo su središna pitanja i temeljne društvene podjele koje su i vrednosne, kulturne, ideološke i sociološke, a ne samo dnevnopolitičke.

I neuporedivo su važnije od nekakvog Jovana (Joanikija) Mićovića, Mila Đukanovića, Aleksandra Vučića, Zdravka Krivokapića ili Dritana Abazovića. Istovremeno, SPC ili Mitropolija crnogorsko-primorska, jeste politički akter u Crnoj Gori.

I „država u državi koju ne priznaje“ ( Perović) – ali joj zato sastavlja Vladu. Nema tu nikakve teologije, sholastike ili mistike, već jedino čiste političke ideologije (uz lukrativnu zaštitu nekretnina i građevinskog zemljišta).

Famozne litije bile su politički mitinzi po udbaškoj recepturi jogurt ili balvan revolucija svojevremeno. I na čijem smo užetu već visili, razbucavši onu zajedničku južnoslovensku državu. Identično kao što su islamisti i ostali talibani jedna priprosta politička verzija islama, tako je i svetosavlje ona politička i fundamentalistička verzija srpskog pravoslavlja.

U pitanju jeste paracrkvena i šatroverska ideologija koja je, pre svega, antimoderna, antizapadna i antievropska. Kao i narajcano ratoborna i militantna prema okruženju.  Neobično je samo što ovu očiglednu činjenicu upadljivo ne kapiraju čak ni mnogi antiratno i antinacionalistički orijentisani intelektualci u (Drugoj) Srbiji. Dok nije naročito neobično što tu ujdurmu ne shvata aktuelna srpska opozicija; ona je opozicija jedino Aleksandru Vučiću, ali ne i Vučićevoj politici.

I možda naočiti Đukanović i nije naročiti lučonoša vladavine prava ili principa smenjivosti vlasti. Ali on vremenom jeste postao odvažni zaštitnik i opozicionim figurama i opozicionim medijima tokom smrtonosne vladavine Slobodana Miloševića. I državnik koji je zatim – neverovatno, ali istinito – oprezno i vešto (iz)gradio nezavisnu Crnu Goru na Balkanu, i u NATO paktu i na korak do EU.

A sve to bez krvoprolića i rata koji je pratio tačno svaku drugu postjugoslovensku državu od Triglava do Vardara.

Upravo to nepodnošljivo smeta nacionalno-verskim salonima i proruskim kružocima u desantu na Cetinje.

Samo su opravdano odsutni Amfilohije i Arkan nedostajali.

Krajnji cilj političkog delovanja SPC u Crnoj Gori zapravo je nova – Savezna Republika Jugoslavija.

A sećamo li se zaista ove odurne i nakaradne državne tvorevine u mrskom trajanju od 1992. do 2002?

Jedne federalno asimetrične, međunarodno izolovane, pod embargom sankcionisane, odasvud prognane, materijalno bedne i duhovno siromašne, ali zato izdašno korumpirane, kriminalne i zločinačke kreature (politike) Slobodana Miloševića? Da li zaista treba da iznenađuje, i resantimanski vređa, što se čak i Crnogorci odvajaju od takvog zla i naopakog?Isto kao i Slovenci, Hrvati, Bosanci, Makedonci i Kosovari? Velika Srbija po pravilu završi u najmanjoj Srbiji. Kako ide ono sa tim prokletim raskidima – nije do tebe, do mene je? Možda zaista i jeste bilo do nas, i do naših ratnih zločina unaokolo.

Na barikadama na Cetinju, građani Crne Gore jesu branili određene političke i društvene vrednosti. Ne zaboravimo da je upravo Cetinje bilo središte Narodnooslobodilačkog, a zatim i antiratnog pokreta. Cetinjani ustaju protiv granatiranja Dubrovnika, skandirajući S Lovćena zora kliče, oprosti nam, Dubrovniče. Jedino u Cetinju nije bilo parapolitičkih litija SPC. A ne zaboravimo ni da na Cetinje još davne 1494. dolazi tačno prva štamparska presa na ovim ubogim prostorima, samo pedesetak godina nakon što je otkriva Johan Gutenberg.

Kako ono prosvetiteljski beše – „Knjige, braćo moja, a ne zvona i praporce“? Uzgred, na kampusu Univerziteta u Novom Sadu na Limanu, postoji mural sa likom Dositeja i sa ovom čuvenom i oštroumnom porukom. I neko je nedavno oskrnavio taj mural, tako što je, crnim sprejom, jednom Dositeju Obradoviću prefarbao, tj. iskopao oči. S tim u vezi, šta povezuje Cetinje i – novosadski Liman? I gde živi i radi i ovaj sociolog i kolumnista? Povezuje ih nacionalistička paranoja kao odmazda ili kaznena ekspedicija prema svemu drugačijem, građanskom, gradskom i modernom. Jer i sve limanske fasade nedavno su prefarbane srpskim zastavama, uz prateće litije one partijske omladine.

„Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti“, još 1973. je izvrsno pisao Danilo Kiš. Posredi je – pokoravanje, kako je pisao Uelbek. Zbog političko-vrednosne neposlušnosti Cetinja, pa i crvenoburžoaskog Limana prema nacionalističkom mejnstrimu, nacionalisti osećaju paranoičnu potrebu da upravo tamo obeleže svoju teritoriju, te proglase svoju dominaciju nad jednim gradom, a time i čitavim društvom. Da se baš tu, svesno i namerno ustoliče.  Da helikopterski udostoje i da mitraljezima proglase; da pokore, zaprete, osvoje, prisvoje, obeleže, uriniraju, ofarbaju, prekreče, da se zapljunu i da pljunu u lice. Jer, hajde da se ne zajebavamo već jednom.

Političko-medijski mejnstrim u Srbiji jeste da je nezavisna Crna Gora tek neprirodno otpali ili kvarno odvojeni deo Srbije. Ali ne zadugo. I da su Crnogorci integralni deo srpske nacije, samo što nikako da i oni sami to shvate i nekako zavole. Jesmo li pogledali Ćirilice i jutarnje programe na Hepiju, odnosno Pinkove dodatke Nacionalnom dnevniku u poslednje vreme? Za ove srećne i ružičaste narativčiće, Crnogorci su samo izmišljena nacija, odnosno tek regionalna ili geografska odrednica velikosrpskog sveta. Crna Gora i Crnogorci ovde su komotno percipirani kao mrsko prozapadna, kvarna i kratkotrajna politička fikcija, odnosno kao bludni sinovi koje onda valja pedagoški prevaspitati.

Oni su otpadnici, komite, Milogorci, Montenegrini, te kriminalci i još dileri drogom usput. Nezavisna Crna Gora ostaje drugo oko u glavi, iako sa privremenom mrenom modernosti koju sada valja operisati na živo. Tamjanom, kalašnjikovim ili helikopterom svejedno.  A zamislimo npr. nekakve Mađare koji smatraju da su svi stanovnici Vojvodine (ili, da, Vojvođani) zapravo – Mađari.  Dakle, čak i oni Vojvođani koji se možda osećaju kao Srbi, Slovaci, Rumuni ili Rusini. Džabe im sve to, pošto su delovi Vojvodine bili delovi Ugarske još od 10. veka, i tako sve do 1918, odnosno ugrubo čitavih osam vekova (sa izuzetkom turske vladavine 1552-1699). I zato, svi su Vojvođani – Mađari, a Vojvodina je – Mađarska (Sparta?).

Pa deder onda litije i mađarske trobojke po Novom Sadu (Srpskoj Atini?). Kako se tada osećamo? Možda identično gnevno kao i Crnogorci kojima na Cetinju tupimo da su oni zapravo Srbi, zar ne? I onda, čija je Crna Gora? Naša ili samo – svoja? Dakle, u subotu i nedelju, slobodarsko Cetinje beše i svetao primer i svojevrsni mikrokosmos – Luča mikrokozma, vaistinu. Koncentrisana tačka sukoba između dva koncepta.

Sekularnog i crkvenog, građanskog i etnonacionalnog, pluralizma i monizma, proevropskog i proruskog, zapadnog i istočnog, partizanskog i četničkog, kosmopolitskog i patrijarhalnog, slobodnomislećeg i bogobojažljivog, modernog i tradicionalnog. A ne samo sukob između – helikoptera i drumskih barikada. Beše to vaseljenski sudar između suprotstavljenih vrednosti i vizija svoje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, koji odlikuje čitavo crnogorsko, kao i srpsko društvo. A šta o svemu tome smatra naš Petar Petrović (sa uplatnice)?

Iako pomalo manihejska i gnostička, Njegoševa slika kosmičke borbe između dobra i zla, i svetla i tame, odrazila se i na barikade kod Belvedera na Cetinju.

Jedni hoće na moderni Zapad, a drugi bi radije u srednjovekovnu prošlost. Ili u rusku i velikosrpsku sadašnjost. I to je, otprilike, sve. I zato – ne damo Cetinje!

21

avatar
1000
14
7
0
 
21
Mr.MontenegroRozajrolandaMarjanBoka
NAJNOVIJI NAJSTARIJI POPULARNI
Mr.Montenegro
Gost
Mr.Montenegro

Ovo je sjajna kolumna! Da zapuši usta i natjera na razmišljanje sve kojima nije jasno.Dobra paralela sa Vojvodinom. Ogrezosmo u klerikalni primitivizam, niko brže. I razgovaram sa poznanicima tobož’ intelektualcima, neki od njih profesori uče nam djecu i mrak, crkva mozak popila. Shvatim da je do nas, neobrazovanost dovodi do sujevjerja i ostalih gluposti.

Rozaj
Gost
Rozaj

Nikada Crna Gora ne moze da bude srpska !!!!

rolanda
Gost
rolanda

Crnogorska i pravoslavna (Srbijanci pravoslavlje nazivaju Srpstvom ne bi li prosirili svoj primitivni uticaj i na primitivce iz regiona).Tako da i oni koji sebe nazivaju gradjanskim Crnogorcima i oni koji se nazivaju Srbima, na isto misle a, skoro svi zele da Crna Gora bude samostalna u odlucivanju, jer nam ne trebaju braca Srbijanci nad glavom.

Boka
Gost
Boka

Nije prvi put da je pokušavaju pretvorit u srpsku, ali im to nikad za rukom nije pošlo, pa neće ni sad.
Smrt klerofašizmu! Živjeli građani!

Marjan
Gost
Marjan

A kad je to bio prvi put a kad poslednji?

🇲🇪Bernini🇲🇪
Gost
🇲🇪Bernini🇲🇪

CG je vazda bila Crnogoraca, iako je tendencija da se sve proglasi za srpsko. Proći će i ovi petokolonaši.

Mirjana A.R.
Gost
Mirjana A.R.

Bravo!

mačor
Gost
mačor

Srbi su nacionalna manjina u CG,recipročno,da imaju prava kao i Crnogorci u Srbiji !

CCCCCC
Gost
CCCCCC

Bravo za tekst… Živjela Crna Gora!

Luka
Gost
Luka

Interesantno da je čovjek koji ne živi ovde tako dobro percipirao situaciju.

BARO
Gost
BARO

Misli svojom glavom i cinjenicama

Даре
Gost
Даре

Српско-православна‼️🔵🔴⚪

Herceg Novi
Gost
Herceg Novi

Četničko-svetosavska!!!

Nepravda
Gost
Nepravda

Nikad!Plesacete jedno ljeto i sramno se uvući u vaše izdajničke rupe.

Dopamin
Gost
Dopamin

Još da naučite redosled boja pa da vas upišemo u drugi razred 🤣🤣🤣🤣🇲🇪🇲🇪🇲🇪🇲🇪🇲🇪🇲🇪

Bob
Gost
Bob

Vidi i hobiti su na strani komita

Ivan
Gost
Ivan

Crna gora je zemlja pored Srbije , Crna gora je zemja Crnogorskog naroda , Srbi vole Crnu goru i Crnogorci vole Srbiju . Sve ostalo je politika.

Lucije
Gost
Lucije

Sad će ti reći da si četnik

Narcis Zgubidan
Gost
Narcis Zgubidan

Ma čini mi se da će uprkos svim teorijama i filozofiranjama na kraju ipak glavnu riječ voditi “kalašnjikov”?!

Srbo
Gost
Srbo

Zaboravio si samo dodati Cetinje-Dedinje.

kratko jasno
Gost
kratko jasno

Srbo, zalutao si, ovo nije za tebe!

Send this to a friend