Kratka istorija srpskog postrealizma

Piše
Boris Dežulović

Sretali ste već takve ljude, obično zapuštene vanjštine, u kafani na pijaci ili ispred prodavnice na uglu, sa praznom flašom piva u ruci. Nesrećnike je samo huda sudbina sprečila da objave svoje životno delo, opštu teoriju svega u celini i celosti, pa da svoja neverovatna saznanja o svemu u celini i celosti – umesto nezainteresovanom komšiji i njegovom uplašenom detetu pred kvartovskim marketom – podele sa ostatkom čovečanstva, na svečanoj ceremoniji dodele specijalne Nobelove nagrade za sve ikad i uopšte: poslednje Nobelove nagrade pre njenog konačnog ukidanja, svečanog proglašenje dovršetka celokupnog istorijskog ljudskog znanja i zvaničnog kraja svetske nauke.

Tako bi, eto, i bilo da svetski centri moći nisu čuli za opasna saznanja našeg novog Tesle i namestili mu onu aferu sa ćumurom, zbog čega je devedeset sedme dobio otkaz u stovarištu Kolubare. Sve otada siroma drži naučne seminare pred kvartovskim marketima, gde ga, dabome, niko ne uzima ozbiljno, pa mu se podsmevaju i zajebavaju ga. Baš kao i Teslu.

– Teslu niko nije razumeo šta je radio – kaže onda naš nesuđeni nobelovac, pa se osvrne dva puta oko sebe i zaverenički nagne prestravljenom komšinijom detetu. – On je čovek slao predmete u budućnost i vraćao ih nazad, to se sve zna. To je bilo 1933. godine u Prinstonu.

– Ma nemojte da mi kažete! – zajebava ga onda komšija merkajući u rukama krompire.

– Jeste, to su oni čuveni eksperimenti, koji su delimično deklasifikovani – samouvereno nastavi naš kvartovski nobelovac. – Radio je na ispitivanju skalarnih talasa, a to su talasi koji mogu da idu kroz vreme i prostor. Tesla je okupio tri najveća uma svih vremena, rukovodilac je bio Albert Ajnštajn, a treći član Džon fon Nojman. Njih trojica, kako bi dokazala ove tvrdnje, poslala su američki razarač USS Eldridž šest sati u budućnost, ali se taj test završio pogubno. Većina mornara je izginula.

– Pfi, majku im jebem – opsuje na to komšija niti se ne osvrnuvši, sve birajući po maloj tezgi kvrgave, sparušene krompire. – Znaju li Vučić i Vulin za to?

– Ma jok. Nakon ovih neuspelih ispitivanja Tesla je prekinuo projekat i uništio svu dokumentaciju. Mada kažu da on nije uništio baš sve. Jedan deo te dokumentacije je pao u ruke Trampovog ujaka, Džona Trampa, koji je bio čuveni fizičar, i koji je dalje razrađivao taj test i slao naučnicima u Americi i Sovjetskom Savezu. Ako ne verujete, ukucajte na Guglu ‘USS Eldridž’ i ‘Tesla’ – završi onda naš nobelovac okrećući se publici, koja je sa prestravljenim detetom u jednoj i kesom ispabirčenih krompira u drugoj ruci već zamakla u prodavnicu. – Može li pivo, komšija?

Tako otprilike izgledaju predavanja najvećih neshvaćenih umova našeg doba. Isti su ti nesrećni glasnici istine svugde, od Tokija do Milvokija, i naročito dobro rode, primetili ste tu stvar, u apokaliptična vremena velikih kriza i katastrofa, poput svetskih ratova, globalne recesije ili, štajaznam, pandemije kakvog smrtonosnog virusa. Jedino u Teslinoj Srbiji – zemlji obuhvatljivoj samo opštom teorijom svega u celini i celosti ikad i uopšte – oni nisu lokalni alkoholičari i penzionisani skladištari ćumura, nego pravi pravcati doktori nauka i univerzitetski profesori: u svetu, recimo, takvi blistavi umovi sede na gajbi piva i drže predavanja pred kvartovskim marketom, dok u Srbiji sede u državnom kriznom štabu za borbu protiv pandemije i govore na nacionalnoj televiziji.

Zamišljeni dijalog iz ove priče, neverovatna zapažanja o ‘delimično deklasifikovanim eksperimentima’ Nikole Tesle, teleportaciji američkog razarača šest sati u budućnost i sačuvanoj Teslinoj dokumentaciji kod Trampovog ujaka Džona – sa sve neoborivim argumentima, poput ‘to se sve zna’ i ‘ako ne verujete, ukucajte na Gugl’ – tačno kako su zapisane, od reči do reči, mrtav je ozbiljan u emisiji Fokus na TV Prva izgovorio, naime, ugledni beogradski pulmolog i univerzitetski profesor, glas struke i nauke u Kriznom stožeru Republike Srbije za borbu protiv epidemije koronavirusa, dr Branimir Nestorović.

Od tog časa, svaki student beogradskog univerziteta koji na ispitu kod dr. Nestorovića, i uopšte, na svako ispitno pitanje o bilo čemu ikad, ne odgovori prvom budalaštinom sa Vikipedije koja mu padne na Gugl – sve trijumfalno poentirajući sa ‘to se sve zna’ i ‘profesore, ako ne verujete, ukucajte na Gugl’ – i zvanično je budala. Ja, evo, do dana današnjeg ne mogu sebi da oprostim što sam nakon izlaganja uglednog naučnika – neka me slobodno zajebava ko oće, malo me i zajebava koliko sam zaslužio – stvarno ‘ukucao na Gugl ‘USS Eldridž’ i ‘Tesla’, makar samo da saznam ono za što nije trebalo da završavam ni studij na beogradskom univerzitetu, a kamoli srednju građevinsku školu: na primer, da se eksperiment iz teorije zavere o razaraču USS Eldridž, nakon kojega je Tesla navodno prekinuo celi projekt, prema urbanom mitu dogodio u oktobru 1943., devet meseci nakon što je Tesla u strogo medicinskom smislu već bio mrtav.

Činjenica da dr. Branimir Nestorović – čovek dakle koji najozbiljnije priča kako je stometarski ratni brod od hiljadu i šest stotina tona uspešno teleportovan šest sati u budućnost – umesto na gajbi Jelen piva ispred marketa na Kalenića pijaci sedi u nacionalnom kriznom štabu, odakle autoritetom struke sudeluje u direktnom odlučivanju o merama u borbi protiv najgore svetske pandemije nakon španske gripe, trenutak je svečanog proglašenja zvaničnog kraja srpske nauke. U odnosu na sve šta taj čovek zna, njegove već proslavljene izjave o ‘najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva’, ‘šopingu u Italiji’, ‘ženskom estrogenu’ i ‘lavovskoj srpskoj genetici’, suvi su kriv kurac. Verovali li vi u teorije zavere ili ne, nakon intervjua na TV Prva mnogo su jasniji zdravim razumom do sad neobjašnjivi deklasifikovani eksperimenti Vučićevog kriznog štaba sa policijskim časom i trodnevnim karantinima.

Srpska mitomanija tako je konačno pobedila. Do pre tridesetak godina, takve ideje bile su deo lepršavog kafanskog šarma srpskog varvarogenija, a kulturološka nauka čitala ih je u ključevima i svrstavala negde između nadrealizma Milića od Mačve i postmoderne Milorada Pavića. Kad je tačno stvar krenula u pogrešnom pravcu, ko je i gde u međuvremenu zajebao stvar, odavno je prestalo da bude važno. Jednom kad je ta mitomanija pokrenula balkanske ratove, u vreme dok je sve još bilo objašnjivo nacionalističkom mitologijom – jer nauka ratove niti pokreće niti vodi – već je bilo kasno: danas, nakon tri decenije, taj varvarogenij više ne objašnjava gde su granice Velike Srbije, već kako da se lečite od jebenog virusa.

Jedno je, naime, kad se u manekene te mitomanije upiše jedan sportista i tenisač – makar i najveći u istoriji svih zemalja Velike Srbije – pa u svojoj bogataškoj dokolici proučava alternativnu istoriografiju i otamo ovih dana reklamira možda i najvećeg šarlatana u bogatoj istoriji Srba, onog imbecila što je opštu teoriju svega u celini i celosti rešio pomoću protoSrba, svih, svuda i oduvek. Još uvek je jedno i kada vikipedijski obrazovani Novak Đoković usred svetske pandemije javno propoveda odbijanje vakcine, jedno je čak i kad sve to radi upravo u ime zdrave ljudske skepse prema ‘zvaničnoj’ nauci: konačno, dokonih budala među svojim sportskim asovima nemaju samo Srbi. Sasvim je, međutim, nešto drugo kada kao Đokovićev advokat u skepsi prema omraženoj ‘mejnstrim’ nauci – štaviše, medicini! – istupi jedan fakultetski profesor, i ne samo profesor nego lekar, i ne samo lekar nego sam stup državnog Kriznog štaba za borbu protiv epidemije.

To onda više nije ni nadrealizam ni postmoderna: to su autentični srpski postrealizam i nadmoderna.

Šta će pak dalje biti, lako je naučno rekonstruisati: dokumentovano je, recimo, kako je Tesla pomoću skalarnih talasa iz laboratorija u Prinstonu 1933. ceo srpski narod poslao kroz vreme i prostor u budućnost, ali se taj test završio pogubno: veliki broj Srba izginuo je u pandemiji koronavirusa 2020. godine. Nakon tih neuspelih ispitivanja prekinuo je projekat i uništio svu dokumentaciju, pa Srbe vratio nazad u 1933.

To se sve zna.

Ako ne verujete, ukucajte na Guglu ‘1933. godina’, ‘dekret rajhspredsednika za zaštitu naroda i države’, ‘nemački izbori 1933.’, ‘Hitlerov Zakon o vanrednom ovlašćenju’ ili ‘Zakletva najvernijeg sledbeništva’. Ili, štajaznam, ‘nemački Zakon o sprečavanju nasledno obolelog potomstva iz jula 1933’.

Može li pivo, komšija?