Maska kao dres-kod

Piše
Goradna Suša

„Čuj Mali čoveče! Plašiš se života, Mali čoveče, na smrt se plašiš! Besno ćeš ga ubijati, vjerujući da gradiš „socijalizam“, ili „državu“, ili „nacionalnu čast“, ili „ugovor o povećanju plata“, ili „čast Božju“.

Jedno samo nećeš znati ili nećeš hteti da znaš: da svu svoju bedu sâm stvaraš i to iz sata u sat, iz dana u dan, bez prestanka; da ne razumeš svoju decu, da im lomiš kičmu pre nego što su se odvažila da se usprave; da kradeš ljubav; da si pohlepan na novac i željan vlasti; da držiš psa kako bi i ti bio „gospodar“. (V. Rajh) Eto čitalačke preporuke za izolaciju!

Ne znam kakav će se „život ponovo vratiti u Srbiju“ posle oslabljenog ali i nadalje opasnog koronavirusa.

Ali primećujem da je temeljno i radosno tokom njegovog privremenog ukidanja, mislim života, živela vlast! Srasla sa epidemiolozima, makrobiolozima, ortopedima, pulmolozima, vojskom, policijom… ovaj konglomerat izrodio je neverovatan način komunikacije na konferencijama za medije bez njihovog prisustva, a delotvorno, mada nezakonito, medijsko cepanje i fragmentiranje, na mile tabloide i mrske nezavisne i profesionalne, usavršio najnovijom medijskom podelom po principu vožnje automobila par – nepar.

Jedan dan na medicinske izveštaje mogu da postavljaju pitanja novinari elektronskih mediji i agencija, a drugi, predstavnici štampe.

Kladim se da će zajedno moći da prate i jedini i drugi, gurkajući se sa mikrofonima „pod nos“ predsedniku naprednjačke stranke, na njegovim predizbornima putovanjima po Srbiji koja nikada nisu prestajala ni u vreme najvanrednijeg stanja. Vazda ima nešto da se obiđe i donese kao spasitelj, od AV privezaka za ključeve, preko AV kesa za hranu starijima, respiratora, do pomoći AV opštinama.

Braća, Si Đi i Vučić, bilbordima rese Srbijicu kao glavni aduti propagandne kampanje a lično i personalno im pomaže i ozonizovani Željko Mitrović!

Putuj, Evropo, ko te pita što si platila 15 letova aviona kineske pomoći, svaki košta po najmanje pola miliona evra, što si odmah oslobodila prenamenu 92 miliona evra, što si poklonila 50 miliona evra i posebno pomogla u maskama, respiratorima i medicinskoj opremi i što si do sada samo Srbiji bespovratno poklonila milijarde evra…

Ko ti je kriv, Evropo, što se ni sama nisi snašla i eto usred korone umesto bajke o tebi naprednjački predsednik nam priča bajke o Kinezima. Svaka im čast, naročito Konfučiju, ali da živim kao u Kini, i ponašam se na tačkice i plusiće da bi dobila posao ili zaslužila putovanje, neka hvala!

Kao što smo 11. septembra navikli na povećan oprez i pooštrene kontrolne mere pri ulasku u avion, značajne institucije, stadione i sl., pa se više ne čudimo što nam se pretura po prtljagu, što skidamo cipele i prolazimo kroz razne detektore, odnosno uređaje za otkrivanje metala, zračenja, laži… tako će i korona virus globalno promeniti odnos prema maskama.

Kako sada izgleda, dok se ne pronađe pouzdana vakcina, najmanje godinu dana sastavni deo dres-koda u fizičkom svetu komunikacija na distanci postaće maska i rukavice. I tako ćemo doći do paradoksa da zatajni prekrivač lica postaje novoveka, transparentna značka, kolektivne pristojnosti i opstanka.

Elem maske, korube, drvene, lejke, od tikve, antropomorfne, baba, deda, mlada, mladoženja, zoomorfne, medved, vuk, ovan…. venecijanske, od porcelana do pliša ili kože, medicinske, hirurške, pozlaćene, sa dijamantima, balske, pljačkaške, pogrebne, ritualne, vatrogasne, vojne, bele sa kljunom, plastične Supermena, Betmena, Džokera… čaršav maske kju-kluks-klana, do univerzalnih probušenih čarapa na glavi, kakve li ironije, umesto da padaju, rastu na mentalnoj berzi prioriteta, još više sakrivajući one koji ih nose i stvarajući novo globalno poistovećivanje.

I to će proći ali dok ne prođe maske ostaju! Kao što su naša deca strahovala od prvog poljupca, zbog side, našim unučićima preti strah od dodira! Civilizacija milenijanaca ionako je duboko zaronili u virtuelni svet, uskraćen za čula, okusa i mirisa, razvijenih receptora za oko i uvo, zavisna od dobrovoljnog ulaska u „digitalni koncentracioni logor“ i prestravljena ako smetne s uma lozinku da ne ostane izvan igre, zaboravljena, zanemarena!

Mi stariji od 65, ekskluzivno, samo u Srbiji, ima da živimo na slamčicu, zauvek sa maskama i bukvalno i pežorativno, pitajući Malog čoveka u sebi i oko nas „zbog čega do sada nisi mogao da stekneš svoju slobodu i zbog čega si je, i kad je stekneš, odmah izgubio pognuvši se pred novim gospodarom?“ Pa bio to i koronavirus!