Pred vratima rata

Piše,

Vuk Drašković 

Istorija se, zaista, ponavlja i kao tragedija i kao farsa, lakrdija, ali i farsa, neizbežno, završava kao tragedija.

Setimo se. Tridesetih prošlog veka, i nacionalsocijalizam Adolfa Hitlera počeo je kao lakrdija, a tadašnje demokratske države – pre svih, Britanija, Francuska i SAD – igrale su ulogu klovnova u Hitlerovom cirkusu.

Posle pobede na izborima 1933, zagrmeo je na velikim mitinzima pristalica dovoženih iz svih nemačkih pokrajina, uz marševe stranačkih jurišnika:

Mi rat 1914. nismo hteli, nismo ga izazvali ni skrivili, niti smo u tom ratu poraženi. Samo je probijen Solunski front. Na svim drugim frontovima bili smo nadmoćni, ali smo zadobili ubod u leđa, pobunu domaćih izdajnika otadžbine. U Versaju smo surovo i nepravedno kažnjeni i poniženi. Uprkos tome, neka živi mir, nećemo revanš ni novi rat. Posvećeni smo Evropi mira i stabilnosti, večnog mira za našu decu…

Zasut je pohvalama i čestitkama iz Londona, Pariza i Vašingtona. Engleski komentatori prozvali su Hitlera mironoscem!

U tajnosti, govorio je svojim generalima: Moramo se ubrzano naoružavati. Sadašnje okolnosti primoravaju me da pričam o miru. To je maska, jedini način da našoj naciji osiguram oružje za stvarne namere i buduće korake!

Stvorio je stranku monstruma, armiju Hitlerovih, firerovih, zavetnika nacističke religije krvi i tla, bez javnog programa, partijskog statuta, procedure ili pravilnika o bilo čemu. Program, statut, procedura, ustav države, partijski organi odlučivanja… sve je bio – firer. Njegove naredbe bile su crveno slovo za podfirere i male firere po nemačkim pokrajinama, gradovima, selima, ulicama, sokacima, na univerzitetima, u školama, u sudovima, u naučnim ustanovama, svuda.

Malim avionom, leteo je sa mitinga na miting, razmetao se uspesima, najavljivao nove pobede i podvige.

Savladao sam haos u državi, vratio red, razgoreo nadu u Nemačku kao evropskog i svetskog džina. Vratio sam ponos naciji, povećao proizvodnju u svim oblastima privrede, gradim autoputeve, hiljade kilometara autoputeva. Obezbeđujem sve nove i nove poslove za nezaposlene, čije mi nevolje probadaju srce…

Zaposedao je duše i mozgove miliona Nemaca, a stravična nacistička propaganda veličala ga je kao nadčoveka o kome je sanjao Fridrih Niče. Vođa SA jurišnih odreda, Ernest Rem, Hitleru se obraćao sa „ti“ i nagađalo se da će mu firer prepustiti stranku. Iznenada, mučki, Hitler je naredio Removo smaknuće i pogrom nad njegovim pristalicama. U državi, nekada prestonici slavne nemačke pravne škole, nije bilo protesta, niti je bilo osude zločina u demokratskom svetu. U Moskvi se ispijala votka. Firer je, uz naklonost oslepelog i kukavičkog Zapada, zbacio anatemu i sa tavarišća Staljina zbog strašnih zločina u njegovoj zemlji.

Rem i njegovi jurišni odredi bili su paravojska, avanturisti i razbojnici željni novog rata, koji su pripremali moje ubistvo – objašnjavao je Hitler zapadnim vođama. I zavodio ih, hipnotisao svojim mirotvorstvom i plemenitim namerama.

Ja o ratu ne razmišljam ni u snu samome – govorio im je firer. Ja samo želim da ujedinim, danas razjedinjeni, nemački svet. Mirnim putem, samo mirnim putem. Hoću da stvorim evropskom miru i blagostanju odanu nemačku političku naciju, bez menjanja postojećih granica i bez kapi prolivene krvi, i nemačke i tuđe…

Poverovali su mu. I kad je umarširao i u Rur i u Sar, i srušio Versajski mirovni ugovor, vođe Zapada su mu se poklonile. Govorili su da je to nužni i pravedni ustupak, jer je Nemačka, zaista, u Versaju surovo kažnjena.

Ideja „nemačkog sveta“ širila se centralnom Evropom kao epidemija. Crvene zastave sa kukastim krstom zalepršale su širom Austrije, u češkim Sudetima, u Tirolu… Hitler, otvoreno, stupa u rat protiv španske republike. Britanija i Francuska proglašavaju vojnu neutralnost, a Vašington, tajno, pomaže fašiste na čijoj strani je Hitler pokazivao snagu svog oružja…

Odakle ste? – pitao je firer na velikim mitinzima uspaljenu svetinu pristiglu iz „nemačkog sveta“. Odgovarali su: Sa Rajne, sa Dunava, sa Majne, iz Sudeta, iz Tirola… Klicali su, u transu: Jedan narod, jedan vođa!?

Zapad je ohrabrio Hitlera da Zapadu isporuči surove zahteve. I dalje se zaklinjući u svoju odanost evropskom miru, kreće u pogrome nad Jevrejima, a program ujedinjenja „nemačkog sveta“ on preoblikuje u zahtev nemačkog državnog proširenja.

Austrijanci su Nemci, govori firer premijerima Britanije i Francuske. Stabilnost Evrope i trajni mir u Evropi ugrožava postojanje dve nemačke države. Postoji samo jedna Britanija i samo jedna Francuska. Mora da postoji i samo jedna Nemačka!

Hitlerova vojska okupira Austriju i češke Sudete, a Čemberlen i Daladije odlaze u Minhen, da pred Hitlerom, svojim potpisima, overe anšlus Austrije i Sudeta! Ta izdaja i sramota je, i u Londonu i u Parizu, proslavljena kao „trajna pobeda mira u Evropi.“

Samo desetak meseci kasnije, u Moskvi će se Staljin i Hitler dogovoriti o deobi plena: Poljska, Finska, Estonija, Latvija, Litvanija… Velika farsa eksplodirala je u najveću tragediju u dotadašnjoj istoriji sveta.

***

Kao da je savremeni svet repriza sveta od pre stotinu godina.

Zapad se povlači i uzmiče svuda. I, sve češće, Zapad svojom tehnologijom, kapitalom, pohlepom za profitom, osnažuje i velike i male diktatore.

Kao da se više ne zna ni šta je ni gde je „demokratski Zapad“.

Evropska unija jeste kolos, i demokratski, i ekonomski, i tehnološki, ali nema ni institucije ni mehanizma koji može da Uniju brani ni od spoljnih ni od unutrašnjih diverzija.

U Bundestag se probila Alternativa za Nemačku. Ta partija ima tri oca: Gestapo, KGB i Štazi. Britanija napustila Evropsku uniju. Navlače se oblaci na savezništvo SAD i Francuske.

Sve su češći glasovi da se EU odveže od Amerike. Ignoriše se istina da su Amerika i NATO jedina odbrana Evrope.

Na Balkanu vri. Tragični ratovi iz devedesetih kao da nisu završeni. BiH je blokirana država. Bugarska ne dopušta Severnoj Makedoniji, članici NATO, kretanje ka Evropskoj uniji. Kosovo je „srce Srbije“, a nije u Srbiji. Crnu Goru, članicu NATO alijanse i državu koja je bila pred članstvom u EU, unutrašnja i spoljna agresija guraju ka provaliji, ka građanskom ratu. I Srbija je dramatično, iznutra, podeljena i zavađena, a pokliči o ujedinjenju „srpskog sveta“ potresaju čitav region…

Širom sveta, svuda je sve farsično i pred pucanjem. Pred ratom. Kao posle Minhena 1938.