Kolumne

Svetac SPC Nikolaj Velimirović održao srceparajući govor na sahrani naciste Ljotića

Piše,

Miroslav Ćosović

Na današnji dan, 21. oktobra 1941. godine, Njemci su izvršili masakr nad nekoliko hiljada civila iz Kragujevca i okolnih sela. Beogradska Politika je prije pet godina to ovako opisala:

“U strašnoj odmazdi „sto za jednoga“, u Kragujevcu i okolnim selima, Ilićevu, Maršiću i Grošnici, nemački vojnici su za tri dana, od 19. do 21. oktobra, uz pomoć ljotićevaca, pobili gotovo 3.000 nedužnih civila, učenika i profesora, radnika, zanatlija, seljaka…, Srba, Roma, Jevreja… Žrtve su bili uglavnom muškarci između 16 i 60 godina, mada je bilo i mlađih. Kada je streljan, dečak Dragiša Nikolić imao je nepunih 12 godina. Povod za ovaj krvavi pir bio je događaj u mestu Dumača, nedaleko od Kragujevca, gde je grupa četnika i partizana, 16. oktobra, presrela jednu neprijateljsku kolonu. U napadu je ubijeno devet i ranjeno 27 nemačkih vojnika, od kojih je jedan kasnije preminuo.” (Bolno sećanje na kragujevački oktobar 1941, politika.rs, 21. oktobar 2015)

O učešću vojnika Dimitrija Ljotića u ovom ogromnom zločinu pišu mnogi srpski portali, tako je mondo.rs pisao: “U streljanju su učestvovali i pripadnici jedinica Dimitrija Ljotića, koji su ubijali sopstveni narod. Prema svedočenjima preživelih, “Ljotićevci” su Kragujevčanima, kada su se čuli neprekidni rafali, govorili da je reč o vojnoj vežbi.” (DA LI GA SE IKO U SVETU SEĆA? Genocid u Kragujevcu, streljano 3.000 ljudi, mondo.rs)

Dimitrije Ljotić bio je predratni srpski i jugoslovenski političar, ministar pravde, osnivač pokreta Zbor koji je na izborima 1935. godine dobio manje od 1% glasova. Ljotić je bio autentični srpski nacista, u II svjetskom ratu je uz pomoć Njemaca formirao svoju vojsku, on nije bio običan kvisling, on je iskreno vjerovao u Hitlerove ideje i tokom II svjetskog rata ljotićevci su zdušno pomagali njemačke naciste.

Dimitrije Ljotić je poginuo u saobraćajnoj nesreći, u aprilu 1945. godine, u Sloveniji. Na sahrani mu je govor održao njegov veliki poštovalac, i svetitelj Srpske crkve Nikolaj Velimirović.

Govor Nikolaja Velimirovića na sahrani Ljotića objavilo je više srpskih listova i portala, svojevremeno list Danas, 2015. godine beogradska Pravda, a među ostalima i portal novinar.de.

Ćosović

Evo kako je Nikolaj Velimirović besjedio iznad odra Dimitrija Ljotića:

“Da je odsečena samo jedna grana, stablo ne bi mnogo osetilo, ali stablo je odsečeno do korena, i nama je nanesen veliki bol. Aj, Bože! To je Tvoja volja i mi joj se moramo pokoravati.

Kada se jedan kamen baci u vodu, on pravi koncentrične krugove koji se šire. Tako i smrt Dimitrija Ljotića ide tugom njegovoj porodici, njegovoj majci Ljubici, tamo daleko u Smederevu, njegovoj supruzi Ivki, njegovom bratu Jasi, njegovim sinovima i njegovoj kćeri. Drugi krug ide krugu dobrovoljaca, njegovim saputnicima i jednomišljenicima u miru i ratu, u dobru i zlu, u radosti i zalosti. Treći krug ide sa dičnim četnicima, k onom kome je već četri godine zemlja prostirač a nebo pokrivač. I sad dolazi i četvrti krug, koji obavlja ceo svet, jer Ljotić nije bio samo naš, on je pripadao čovečanstvu, Evropi, svetu.

Dimitrije Ljotić bio je državnik, učitelj i hrišćanin. On nije bio samo državnik, on je bio hrišćanski državnik. Za poslednjih sto pedeset godina, mi smo imali velikih političara, velikih ljudi kao što su Garašanin, Jovan Ristić i Nikola Pašić, ali to su ljudi bili veliki za svoje vreme, i u granicama Srbije dok je Dimitrije Ljotić zašao u velike krugove svetske politike. To je bio političar sa krstom. Imao sam prilike da ga čujem u manastiru Žiči kada je rekao: “Srpski narod neće biti srećan dok sav svet ne bude srećan”.

On je bio učitelj koji je učio najpre delima, pa teko onda rečima, upućivao je, i sam je bio primer. Nikada nije govorio a da delom nije pokazao. Ništa nije bilo da je govorio, a da nije delom ostvario. O, da su takvi bili naši učitelji! Hristos je rekao: “Treba raditi pa učiti, a ne samo učiti”. O njemu će se govoriti kao čoveku, državniku i dubokom hrišćaninu, i tu je on bio najveći. On počinje od sebe, a to koristi svetu. Ako počinješ od periferije, od drugog, a ne od sebe onda ne koristiš nikome. To je bilo njegovo geslo, Dimitrije Ljotić je bio čovek duboke vere. On je kao ministar pravde dodavao kadionicu svešteniku u crkvi. Mnogi su se tome rugali, ali on se nije stideo. On je govorio: “Ja idem da ispitujem volju Gospodnju, pa kad je saznam ići ću za njom, ne obazirući se ni levo ni desno”. Bez Dimitrija Ljotića oseća se velika praznina, a to je praznina koja se ne može lako popuniti.

Drvo je odsečeno, ali Bog zna šta radi i mi se moramo pokoriti Njegovoj volji. Ako je drvo odsečeno, ali iz odsečenog drveta nikle su mnoge mladice, a to su mnogi i mnogi Ljotići. Ako je pao Dimitrije Ljotić, desetine hiljade srpskih junaka pod oružjem zajednički sjedinjeni, ne pojedinci, nego zajednički su zamenici Dimitrija Ljotića. Dimitrije Ljotić je čovek koji je nadahnjivao ljude. Nosio je teški krst i u ratu i u miru, jer ni u miru mu ljudi nisu hteli dati mira. A u ratu je izvršio svoju dužnost i kao vojnik i kao građanin. Baš oni koji su bili na površini i koji su bili glava narodana nisu ga razumeli. Zato smo i propali što nismo znali ceniti takve vrednosti.

Bog ga je uzeo baš u svoje vreme. Reći će neko: uzeli su nam ga. Ali ga nisu uzeli, jer je on dao uput svojim životom i svojim trudom do sada. Koliko poniznosti, kakav asketizam, isposnik Svetogorski, kakve molitve, dečje miline!
Mi blagodarimo njemu, njegovoj Svetosti i ja, zahvaljujem mu što smo došli iz zatočenja do Beča, i od Beča ovamo. Mi ne možemo to nikada zaboraviti najvernijem sinu srpstva.

Kad sam govorio sa njim u Beču o sjedinjenju naših narodnih nacionalnih snaga, on je, govoreći o onome za koga sam rekao da mu je već četiri godine zemlja prostirač a nebo pokrivač, smerno odgovorio: “On neka zapoveda, ja ću slušati. On neka bude na vrhu, ja ću na dnu. Ja ću mu noge prati”. I došlo je jedinstvo.

Ko je poznavao tog čoveka, morao ga je voleti. On je bio ideolog, svetski, široke duše, lav u hrabrosti a jagnje u krotkosti. Govorio je: “Ako učinim sve narode srećnim, bićemo i mi srećni”. Čedo Milić veliki mostarski junak, rekao je: “Još sam video junaka, ali junaka kao Ljotića nigde”. O njemu će se zato pisati knjige. Pisaće ne samo Srbi, nego i svi Evropljani koji su ga poznavali.

Bilo je ljudi koji su govorili da on voli da prima od nekud, da sakuplja, da gomila. Ali gde su njegove kuće? Gde su mu polja? Ja toga ne vidim. Ali je bio veliki bogataš duhom, poštenjem, verom. Duhovan čovek, karakteran, pošten odlučan i religiozan. On je bio toliko bogat dušom, da je od nje mogao dati i drugom, pozajmiti ostalima uvek spreman da dade saveta i lepu reč. Za njega politika nije bila akrobatika, nego etika. On je bio reprezentator duše i srca srpskog, čari i istine srpske. On je bio ideolog hrišćanskog nacionalizma.

On je voleo svoje vojvode. On je to meni pričao, a isto o njemu pričale su mi i vojvode, i kružile pohvalnice o njemu.
Jedan veliki vojvoda, koji je ovde među nama, rekao mi je jednom prilikom pre kratkog vremena: “Ne mogu se od njega odvojiti. Reči iz njegovih usta teku kao med. On je pravi reprezentator srpske politike”. On je dao toliko od sebe, pa da je živeo još pedeset godina, on ne bi imao šta više da da. On je u svojoj ideologiji obuhvatao sve grane narodnog života.

Žalimo ga svi, žale ga svak. Žale ga i Nemci. Mnogi su mu prebacivali da se suviše naslanja na Nemce. I to baš oni koji nisu bili narodni ljudi, koji poseduju vile i bogatstva, i koji kao jazavci pripremaju sebi unapred bogatstvo za sto godina. Ali, on je najviše kritikovao Nemce, i baš zato su ga oni poštovali. Kritikovali su ga samo oni koji ga nisu poznavali.

Koliko je samo voleo svoje vojnike. Pričao mi je jedan oficir iz njegove pratnje: “Kada smo odstupali iz Beograda, na putu smo zastali i delili hranu vojnicima koji su bili gladni. Kada smo podelili hranu, prišao sam Ljotiću i rekao mu da je još ostalo hrane samo za mene i njega. Našta mi je on rekao: “Podeli i to. Mi ćemo lakše. Sada i tako idemo da spavamo, a lakše se spava kad se ne jede”. I tako sam učinio”. On je poštovao čoveka iznad vega, samo najpre i iznad svega – Boga.

On je bio veliki čovek. Ono što je posadio, uhvatilo je duboka korena. I sve što je uradio, mirisaće. Dobrovoljci, pevajte u slavu Dimitrija Ljotića! Četnici, pletite vence slave! Srbi, spominjite Dimitrija Ljotića!

Pala je najveća žrtva. Bože, ne traži više. Bože, dosta, molimo Te: uzeo si mnogo i kao najveću žrtvu, njega! Bože, neka bude dosta.

Ja verujem da je ova velika žrtva kapija koja će nas dovesti do slobode. Dimitrije Ljotić je kapija naše nove otadžbine.

Zato svi, braćo, molimo se za dušu velikog čoveka i neka ga primi u carstvo svoje. Neka nam Bog usliši molitve, a njemu neka da mesto koje zaslužuje.

Bog da prosti dušu Dimitrija Ljotića! Vo vjek i vjekova, Amin.

Nije mrtav Dimitrije Ljotić. On sada pripada čitavom Srpstvu. On sada pripada nebeskoj Srbiji. A mrtvi su jači nego živi. On je sada jači, nego kada je bio živ. On je sada jači, nego kada je bio živ i sputan. On sada još više radi i poseduje više snage. On tek sad radi. Hvala mu.”

(Nikolaj Velimirović “Govor na odru Dimitrija V. Ljotića”, novinar.de, 30. april 2007)

Samo ovaj govor Velimirovića bio bi dovoljan razlog da nikada ne bude kanonizovan od strane crkve, da ovom prilikom ne pominjemo ostale razloge.

19

avatar
1000
13
6
0
 
19
PrčVidojeCRNOGORACexpert123KarlitoBrigante
NAJNOVIJI NAJSTARIJI POPULARNI
expert123
Gost
expert123

Govoriti ovako pohvalno o LJoticu znaci da se Velimirovic slagao sa djelovanje LJo prije rata u u toku 2 svjetskog rata. tako govoriti o nekome ko je bio ubijedjeni nacista i koji je ucestvovao u ubijanju sopstvenog naroda dovoljno govori o ovom vladici SPC.

KarlitoBrigante
Gost
KarlitoBrigante

Ada SPC i Ljoticevci su isti. I Drraza Mihajlovic je bio dobrica od zlocinca prema Ljoticevcima. I sto se cudimo sto su popovi SPC velicali njih. Pa i sad velicaju zlocince od Karadzica i minstruma od Mladica. Pa Hitler bi bio na njih ponosan kakvi su oni minstrumi a ne zlocinci.

hans
Gost
hans

Sve im je ovako.Kakve tek svece imaju.Sve im je pogrešno,lažno i zlonamjerno.Te crkve da nema svi bi bili srećniji.Ko ih inačw voli u poštuje bilo đe u Evropi i svijetu?

Baraka
Gost
Baraka

SPC je uvijek njegovala profasisticke stavove i nikada se odricala nije takvih svojih optedjeljenja. Sve koljace cetnicke su proglasavali za svece, dovoljno je samo to reci

gangrena
Gost
gangrena

koliko neljudskosti i nezobrazluka treba da ima u jednog covjeka pa da takvom necovjeku odrzi takav govor?

Bokelj
Gost
Bokelj

Nezavisna Boka Kotorska

kjkjklljh
Gost
kjkjklljh

Ja mislim da bi svaki grad u Cg trebo da bude nezavistan. Pa onda za koju godinu naselja da se odcijepe od gradova, pa da svaka kuca u naselju bude drzava za sebe. Sto je ovo ljudi moji!
Nezavisna veli Boka kotorska.

CRNOGORAC
Gost
CRNOGORAC

Da, ali od srba!!!

Bernini🇮🇹
Gost
Bernini🇮🇹

Svetitelji SPC su priča za sebe. A priča o ovom je posebna priča.

Nkombo
Gost
Nkombo

Moj komšija je poginuo prodavajući drogu. Na sahrani to niko nije pomenuo nego su sve najljepše pričali o njemu.

Maki
Gost
Maki

Pametnom jasno zasto je Srba sve manje svake godine.

Prč
Gost
Prč

Ne znam samo okle ih u cg svake sve vise

Lolo
Gost
Lolo

Sto reci o srpskim popovima osim da boba ne valjaju

Vjecna da
Gost
Vjecna da

uraaaaaaaa

Batica
Gost
Batica

Vazno je da nema DPS partije u vlasti. Cini mi se nikad vise.

Vidoje
Gost
Vidoje

Ode i DPS… I ne vraćaj se više nikad.

Mitar
Gost
Mitar

Grupa cetnika i partizana? Aj dobro.

Skafi
Gost
Skafi

Posle svakog ovakvog teksta u Cg se smanji broj Cg za 100 i poveća brpj Srba. Samo kažem

Sova
Gost
Sova

Eto pameti! Šta je netačno u tekstu?

Send this to a friend