Makedonska spisateljica Rumena Bužarovska, za koju kritičari ocjenjuju da je svojim zbirkama priča pomjerila granice kratke forme i svrstala se među najbolje autorke tog žanra na Balkanu, kaže za N1 da je očito Balkan duboko u okovima patrijarhata i tradicionalizma, što se vidi po onome kakva nam je situacija u regionu.
“Uvijek me je zanimalo kako društvo utiče na intimne odnose. Očito da je naše društvo ozbiljno patrijarhalno, i ono što ja pišem su epizode iz našeg svakodnevnog života”, navela je Bužarovska.
Ističe da je i pandemija koronavirusa izbacila na površinu sve što nije valjalo u društvu, ali da to može biti i dobro, jer može da nam omogući da shvatimo šta ne valja i da napravimo pozitivan korak naprijed kada se radi o mnogim društvenim problemima.
„Što se tiče feminističkih problema, vidimo da se pojačalo domaće nasilje, žene su u kući, to je napravilo još veći problem. Pandemija je, to je već kliše, izbacila na površinu sve što nije valjalo u društvu, a u principu to je možda i dobro. Ako možemo dobro da iskoristimo ovo što se desilo, da shvatimo šta sve ne valja u našem društvu i da napravimo pozitivni korak naprijed“, ukazuje Bužarovska, koja je i profesorka američke književnosti.
Ona kaže da „voli klišee“, da njene „priče žive od njih“, i da je primijetila koliko se često kod nas koriste poslovice.
„Kad ne znamo šta da kažemo, govorimo ih kao da su neke velike istine, nešto mudro, umjesto da ljudi preciziraju to što se dešava oni koriste klišee i mudrosti iz prošlosti“, navodi Bužarovska.
Na pitanje da li koristi lična iskustva u svojim pričama, ona kaže da to radi svaki autor.
„To ne mora da bude nešto intimno, ali može da bude nešto što je autor vidio i čuo“, navodi Bužarovska i otvoreno govori o tome šta je konkretno lično iskustvo u njenim pričama, spomenuvši priču „Tinin problem“ iz zbirke „Osmica“.
U toj priči se radi o prvoj posjeti ginekologu i razotkrivanju nesigurnosti i strahova, a autorka kaže da je iskoristila i svoje i iskustvo svojih prijateljica pišući je, a tiče se najviše narušavanja intime žene prilikom ginekoloških pregleda.
Bužarovska, koja je u svojim pričama surovo realistična, britko duhovita i nepretencioznog jezika, ističe da voli jednostavnost u izražavanju i kod drugih pisaca.
„Mislim da u Makedoniji puno ljudi čitaju nešto što uopšte ne razumiju, često misle da su glupi jer oni to ne razumiju, pa ga proglase fascinantnim. Ljudima je nelagodno da kažu da nešto ne razumiju, pa podržavaju nešto komplikovano“, navodi spisateljica i dodaje da voli „jednostavnost i preciznost u pisanju“.
Slučaj Aleksić
Na pitanje kako ocjenjuje aferu seksualnog zlostavljanja profesora glume Miroslava Aleksića, koju je obznanila glumica Milena Radulović, nekadašnja polaznica njegove škole, a koja je odjeknula u cijelom regionu i na vidjelo iznijela slične slučajeve, Bužarovska kaže da je svuda slična reakcija ali i ista pitanja, poput onog „zašto nije prijavila ranije“, što govori o tome da je Balkan „duboko šovinističko društvo“.
Komentariše i to da na Balkanu postoji uvreženo to mišljenje da „žene lažu“, ali ističe da je veoma mali procenat žena koje prijavljuju lažno silovanje.
„Silovanje i seksualno uznemiravanje se ne prijavljuje jer je društvo negativno nastrojeno prema tom pitanju“, ocjenjuje ona i dodaje da je cijela ova priča dovela do „kao nekog rata između polova, jezivo je ono što se dešava, ljudi su tako osjetljivi na tu temu, posebno na socijalnim mrežama“.
Navodi da je priča Milene Radulović, za koju kaže da je „revolucionarno ono što je napravila“, pokrenula neke stvari i u Makedoniji.
Spomenula je slučaj „javna soba“, odnosno aplikaciju preko koje muškarci razmjenjuju pornografske slike žena i djevojaka, pa čak i dijele njihove lične podatke. Dodaje da makedonsko tužilaštvo najprije ništa nije učinilo povodom toga, ali poslije protesta uslijedila su četiri hapšenja.
Ističe da intelektualci, pisci moraju da govore o tim problemima, kako bi pokrenuli stvari.
Na pitanje da su i žene optuživane za šovinističke komentare povodom slučaja Aleksića, ona kaže da su žene šovinistkinje nešto „normalno“, jer „i one funkcionišu u patrijarhalnom sistemu i pokušavaju da se uklope, a da bi se uklopile pokušavaju da se dopadnu većini, odnosno reproduciraju patrijarhalni model da bi bile prihvaćene“.
„Žene i muškarci mogu da imaju iste karakteristika, ali kad žene imaju neke loše karakteristike onda se smatra da je to nešto hororično“, navodi Bužarovska i dodaje da se prema ženama koriste dupli standardi.
