Nikola Nikolić, afirmisani crnogorski autor, promovisao je sinoć na platou ispred Dvorca kralja Nikole u Baru svoju zbirku priča „Atakama“ koja je iz štampe izašla 2016. godine u izdanju „Nove knjige“ iz Podgorice.
„Atakama“ je knjiga sastavljena od 15 kraćih i dužih priča, koje se bave raznim pojavama savremenog društva – od samoubistva, preko porodičnih i ljubavnih odnosa, pa do totalitarizma i sudara različitih kultura.
Na promociji je zaključeno da su one, pored univerzalnih vidika koje otvaraju, povezive i sa onim što predstavlja kontekst konkretno crnogorskog društva. Nakon promocije, Nikola je novinarima objasnio na koji je način sve to idejno i motivski uvezano sa samim nazivom zbirke, koji predstavlja ime pustinje u Čileu.
„Može se prepoznati da su priče uglavnom vezane za crnogorski milje, makar po ovdašnjim imenima. Naravno, ima i drugačijih. Recimo, sama priča Atakama vezana je za tu čileansku pustinju čiji mi je naziv bio najupečatljiviji kao naslov za knjigu. To što u sebi ujedinjuje ta geografska cjelina, ta pustinja koja je jedno od najsuvljih mjesta na planeti, a istovremeno se na tu posmatra svemir i traže novi oblici života, za mene je bilo fascinantno. Na jednom se mjestu susrijeću krajnosti – život i smrt i pošto generalno, po mom mišljenju, zbirka protiče u toj atmosferi, našao sam za adekvatan upravo takav naslov“, objasnio je Nikolić.
Iza ovog mladog autora su i dva zapažena romana “Čvor” (2011) i “Meandar” (2014), a nakon zbirke priče, planira još dva romana i pritom ima precizno određenu tematsko-idejnu osnovu za oba.
„Nikad ne ulazim projektantski u to – e sad bi recimo trebalo da pišem ljubavni roman, sada porodični, nego jednostavno kad shvatim koja je ideja trenutno najjača i najbolja, koju je najzahvalnije što prije uvrstiti u knjigu, ona dobija prednost. Dešava mi se da, kad završavam sa pisanjem, kad vidim da su to završne konture, imam potrebu da smišljam, kao u nekoj groznici šta je to sljedeće, jer donekle se stvarno plašim tog momenta kad se budem potpuno odmorio od odjeka prethodne knjige, da će da mi se desi da kažem sebi – čekaj, šta bi ti sada mogao da pišeš. E tu bi morao nastupiti taj konstruktivizam. A ja imam sreću da već za naredna dva romana imam, po mom mišljenju, dobre ideje“, otkrio je autor.
