Pariški Muzej lepeza mogao bi da postane najnovija žrtva koronavirusa u oblasti kulture, zbog čega je Unesko pozvao vlasti Francuske da učine više kako bi spriječile njegovo gašenje.
Muzej, koji ima status istorijskog spomenika, ima rok do sjutra da plati više od 117.000 eura duga za zakupninu, koji je uglavnom posljedica gubitaka usled karantina zbog pandemije koronavirusa.
U suprotnom će Muzej biti zatvoren, kao i radionica u okviru njega u kojoj su nove generacije učile da dizajniraju i restauriraju lepeze.
Radionica je prošle godine stavljena na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasledja.
Iako retko interveniše na sličan način, Unesko, Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu, pozvala je Francusku da poštuje primjenu “zaštitnih mera definisanih za to konkretno nasledje”.
Direktorka Muzeja An Oge (Anne Hoguet) kaže da bi to bila tragedija i da ne može da veruje da će Parižani dozvoliti da dio njihove baštine nestane.
Možda iznenađuje da Francuska, zemlja koja izrazito vrjednuje svoju kulturu, nije učinila više da sačuva Muzej, naročito ako se zna da je francuska javnost bila veoma spremna da pomogne drugim kulturnim znamenitostima, kao što je katedrala Notr Dam, oštećena u požaru u aprilu 2019. godine.
Oge navodi da je iscrpljena od borbe za opstanak na koju su prinudjene manje kulturne institucije, dok su veće pošteđene, kao galerija Ufici u Firenci koja će ove nedelje biti ponovo otvorena.
“Kao i svi mali muzeji, i mi smo imali problema ranije, ali je ova zdravstvena kriza bila katastrofa”, rekla je 74-godišnja Oge.
Sudski izvršitelji čak prijete da će od ponedeljka zaplijenjivati muzejske eksponate, kojih ima 2.500, uključujući istorijske lepeze od školjke kornjače, čipke i svile, ukrašene dijamantima i rubinima.
Kao i mnogi od 130 pariskih muzeja, Oge navodi da je i njen, koji ulaz naplaćuje sedam eura, morao da bude zatvoren tokom najvećeg dijela 2020. godine, zbog ograničenja koja je vlast uvela radi suzbijanja virusa.
Uz to, novac koji je dolazio od restauracije lepeza takođe je iščezao zbog smanjenja potrošnje u vrijeme krize.
Oge kaže da je prije pandemije naplaćivala izmedju 500 i 600 eura za restauraciju lepeze u originalno stanje uz pomoć tradicionalnih materijala i da je tim novcem plaćala zakup prostora.
