Djeca

Iskreno pismo jedne mame: Ponekad mi bude dosta svega

Posao mame jedan je od najljepših na ovom svijetu, ali je istovremeno i jedan od najtežih. Iako nam djeca uljepšavaju svaki dan i daju nam snagu kada mislimo da ćemo posustati, često nam padne na pamet misao kako bi najradije napustili sve i otišli negdje daleko, sami i bez briga. Jedna mama je odlučila da sve ono što mnoge mame govore u sebi sada izgovori naglas.

Tekst je objavljen na portalu mamaonline.rs, a mi ga prenosimo u cjelosti jer znamo da će se mnoge mame pronaći u njemu.

“Ponekad mi bude dosta svega… i svoje djece i svoga muža… i toga što sam djecu rodila prije tridesete…

Bude mi dosta kuvanja, spremanja i sjeckanja, i toga da i dalje ne znam šta ćemo za večeru…

Ponekad mi bude dosta slaganja, pranja i peglanja, iako ja odavno ni ne peglam…

Bude mi dosta razvrstavanja i sortiranja – koje je čije i ko šta nosi i šta je za jesen, a šta je za ljeto…

Ponekad, ili malo češće, bude mi dosta kuhinje i usisivača i onih prokletih pločica, što se isprljaju za jedan dan.

Bude mi dosta šerpi i tiganja i one lajsne iza koje uvijek zapadaju mrve…

Ponekad, ne tako rijetko, bude mi dosta trke i jurnjave i gledanja na sat da li ću stići na vrijeme u vrtić… Bude mi dosta oblačenja na brzinu i doručaka usput i taksija usput zaustavljenog jer kasnim, ja ponekad kasnim…

I te gužve u Beogradu, gužve u pet, u petak, u ponedjeljak, u zimu, u ljeto, preko Brankovog, preko Gazele, preko svakog dana… Bude mi dosta i Beograda i ljudi i poželim da odem u selo…

Bude mi dosta toga da mislim da kupljena kaša nije dobar doručak i da svi treba da se hranimo zdravije…

I mojih pokušaja da krenem na vježbanje i obećanja sebi da ću otići na masažu, kad primim platu…

Ponekad, a nekad i često, bude mi dosta kupovine i prodavnice i vukljanja tih kesa uz djecu i psa… I vrtića i djece i parkića…

I fizioloških rastvora i aspiratora i bronhitisa i upale uha…

Bude mi dosta i cike i vriske i „To je moja igračka! Idite u sobu pa se tamo svađajte“ dana…

Ponekad mrzim što ne mogu da pogledam nijedan film bez da ne zaspim i što svuda gdje se pominju djeca ja mogu da plačem…

I toga što ne mogu da ih ostavim na duže od tri dana i te moje posesivosti da mama mora sve…

I mrzim što svi moramo da se lažemo kako je svima sjajno i da nije ok reći da ti je nekad dosta… A nekad ti je stvarno dosta…

Ponekad mi je dosta svih tih dama, domaćica i kurvi što samo njima nisu naporni ni brak ni djeca… Ni instagram profili koje vode…

I poželim, o tako nekad poželim da pobjegnem u noć, iako znam da bih se vratila poslije petog koraka… I ljubila bih ih sve i nedostajali bi mi svi, kao što mi nedostaju i dok sam na poslu…

Ponekad mi bude teško, i dođe mi da pobjegnem, ali vjerujem da je normalno tako….

Jer, znate u čemu je mudrost? Dani roditeljstva su često kao sklekovi – ako vam baš nikada nije teško, ne radite ih dobro”.

3 Komentara na "Iskreno pismo jedne mame: Ponekad mi bude dosta svega"

avatar
1000
:   NAJNOVIJI | NAJSTARIJI | POPULARNI

Send this to a friend