Tamarina inspirativna igra sa žicom

Nikšićanka Tamara Butorović je umjetnica koja kreira i stvara unikatni nakit od žice, kombinovane sa različitim materijalima. Ona žicu savija, prepliće, turpija i oblikuje uz pomoć alata, a u nedostatku istog često otvori i tatinu kutiju s alatom. A kako je sve počelo Tamara je otkrila u razgovoru za CdM.

“Prije skoro 10 godina sam dobila na poklon prsten od žice, divan ručno izrađen i poželjela sam da napravim još ljepši. Odustala sam od ideje jer kod nas nije bilo da se kupi takva žica. U akciju sam krenula tek prije četiri i po godine kada sam napravila nekoliko modela od obične ziče koju sam vadila iz kabla. Sve poslije toga je krenulo pravim tokom, tako da sam uskoro, zahvaljujuci sestri koja živi u inostranstvu, dobila pravu žicu za izradu nakita”, kaže Tamara.

Na pitanje zašto se odlučila baš za žicu i kreiranje nakita od iste, ona kaže:

“Vjerovatno iz razloga što na našem prostoru nije mnogo zastupljen nakit od žice i što mi žica pruža veliku mogućnost u kreaciji. Žica koju koristim je antialergijska i nerđajuća, a dosta je lagana, tako da i najveći komad nakida nije težak za nošenje”.

“Najviše mi se zapravo dopada sam proces stvaranja i završnica. Žica koja je na kalemu ili smotana u krugu ne izgleda baš lijepo, ali poslije nekog vremena se transformiše i postane dio mog lijepog prstena, brosa, minđuše. Poslije toga dolazi onaj dio, kad se nakit, kupac i ja udružimo i razmijenimo dobru energiju. To jeste zadovoljstvo, sve me to podstiče na dalji rad”, objašnjava nam Tamara.

Tehnika koju koristi pri izradi svog nakita se zove Wire Wraping i Wire Weaving, a uz to, kako nam je objasnila, žica može i da se hekla, u čemu je Tamarina sestra ekspert.

“Ova “igra”je najzanimljivija kad joj se pridruže razni kamenčići, obični i oni koji su poludragi, različite perle, kozam platno i sve ono što je u skladu sa “igrom” tj. onim što u momentu kreiram. Kako je dok “igra” traje pojam vremena besmislen, tako i ne znam koliko je vremena prošlo dok nešto napravim. Izradila sam mnogo različitih modela do sada i u ponudi uvijek imam oko 200 komada prstenčića, oko 50 pari minđuša, 15 lančića, desetak narukvica i sve su to unikati, neki manje, neki više komplikovani za izradu”, kaže Tamara.

Kod nje su se strast, hobi i posao udružili i zajedno stupili na scenu. Kako kaže, nije ništa unaprijed planirala samo je u jednom trenutku počela da kreira, a već u sljedećem su ljudi počeli da naručuju nakit.

“Brzo se pročulo šta radim i postepeno sam imala sve više musterija, a samim tim i inspiraciju da više i bolje radim. Imala sam veliku podršku u startu od dragih ljudi, rodbine, prijateljica, a onda i od mušterija koje me ne “kriju” nego toplo preporučuju dalje”.

Ne bi ništa što joj je bilo na ovom putu nazvala teškoćom, jer je sve što je bilo “teško” imalo i svoju dobru stranu.

“Ne mogu nabaviti veliki dio alata i repromaterijala u Crnoj Gori ali me to naučilo da se pokrenem, potrudim i istražujem dalje. Naučila sam da improvizujem pa u nedostatku kliješta za izradu nakita vraćam život nekim davno zaboravljenim kliještima iz očeve kutije za alat”, dodaje ona.

Tamara smatra da je u poslu kojim se neko bavi najvažnije koliko ga zapravo voli, a na prepreke gleda samo kao na stvar koju treba da preskoči.

“Što se planova za razvoj mog posla tiče, dobar dio njih je vezan za klaster “Riznica”u sklopu Tehnopolisa i osnivanje suvenirnice u Nikšiću, u saradnji sa još dva klastera, koja bi nam omogućila dobru promociju i prodaju. Tu su i razni sajmovi rukotvorina na koje se rado odazivam i plan je da ne planiram mnogo nego da se prepustim toku i uživam”.

M.Drašković