Fudbal

Ljubav prema najljepšoj igri ne zna za granice

Namršteno prvo junsko jutro 2017. godine (a kakvo će sem takvo oblačno i tmurno da bude u Londonu) označilo je početak avanture za jednog tada četrdesetogodišnjaka iz južnog dijela engleske prijestonice.

Met Voker, statističar britanskog Ministarstva pravde, sjutradan je već bio u dalekoj Gruziji, narednog vikenda na Islandu, pa na Farskim ostrvima, u Švedskoj… Uz teško objašnjivu maršrutu, gdje je Stari kontinent “prekrižan” nekoliko puta svim mogućim prevoznim sredstvima, godinu kasnije, Met u Crnoj Gori uspješno završava nevjerovatnu misiju. Naša zemlja i današnja utakmica između Koma i Mladosti na Zlatici biće posljednja stanica na jedinstvenom putu na kojem je ovaj momak obišao 55 zemalja i u svakoj od njih gledao makar jedan fudbalski meč!

“Tu sam, u Crnoj Gori, konačno. Uzbuđen sam”, uz osmijeh za Dnevne godine počinje priču Met, koji je prije nekoliko dana doputovao u Kotor.

Danas se sa 12 drugara, koji su stigli da uveličaju njegovu završnu žurku, seli u Podgoricu. Zašto baš Crna Gora za kraj i to utakmica Kom Mladost?

“Kada sam pravio neki raspored, Crna Gora je bila idealna za kraj, makar prema onome što sam čuo i čitao o vašoj zemlji. Lijepo vrijeme, prava destinacija i za moje prijatelje. A zbog čega Kom Mladost? Domaćin se bori za opstanak, gost za Evropu, nadam se da će biti dobar meč. Sa dosta golova. Preferirao sam i u ostalim zemljama manje poznate stadione i klubove, tako želim i da završim. Da osjetim ambijent van onih najvećih arena. A i Kom će zbog nas od sada imati fanove čak i u Londonu”, najavljuje Met.

Sa ruksakom na leđima i foto-aparatom u rukama obišao je Evropu uzduž i poprijeko” anegdota ima na pretek, problema srećom ne. Makar ne da se pamte.

“Na Kosovu su me poslije meča i pobjede zvali na žurku sa igračima. U Albaniji sam, i pored toga što je meč igran bez prisustva publike, zahvaljujući čelnicima Flajmurtarija uspio da odgledam duel iz novinarske lože. Vidio sam 18 golova u dva uzastopna meča, što je zaista nevjerovatno, iako je to bilo u San Marinu i Luksemburgu. Dao sam intervju za BBC televiziju vjerovatno je to bio trenutak kada sam bio nejnervozniji u životu. Takođe, TV stanice iz Poljske, Italije, Rumunije i Slovenije su mi učinile ogromno zadovoljstvo kada sam gostovao u njihovim programima. Bilo je zaista mnogo toga za pamćenje i prepričavanje…. A problemi? Jedan fanatični navijač Olimpijakosa na Krfu nije želio da se slika, bio je izuzetno naporan, ali srećom nije bilo incidenta”.

A kako opisati ovog fudbalskog globtrotera? Zanesenjak, čovjek za koga zbog ljubavi prema fudbalu ne postoje granice, strastven obožavalac najljepše igre na svijetu… Kako je uopšte pomislio na nešto ovakvo?

“Ideju za ovaj poduhvat dobio sam nakon čitanja knjige Čarlija Konlija ‘Stamping Grounds’ (“Utabani tereni”) koja govori o kvalifikacionom ciklusu Lihtenštajna za Svjetsko prvenstvo 2002. godine. Pomislio sam: ‘Ako neko može napisati knjigu o fudbalu u Lihtenštajnu, zašto da ne probam da napišem knjigu o obilasku utakmica svih 55 UEFA članica u jednoj sezoni, kaže Met.

Dakle naredni cilj je knjiga, u kojoj će biti opisani svi mečevi, svi gradovi, kulture, nacije, njihova istorija biće to jedno bogato štivo. I tekstom i unikatnim fotografijama.

“Nadam, se. I možda knjigu nazovem ‘Put do Crne Gore'”, kaže Met. “Pokušaću na jednom mjestu da objedinim sva iskustva koja sam proživio, stvari koje sam naučio.”

A nakon osvajanja Evrope slijedi…

“Azija”, kao iz topa nam odgovara ovaj interesantni Britanac. “Pokušaću u svim azijskim zemljama da odgledam po jedan meč za godinu dana. Ali mora da prođe malo vremena, da se vratim prije svega na posao i naravno da prikupim novac.”

Tokom jedinstvenog putešestvija kroz Evropu, uz sjajnu ideju koja ga je vodila, jasno je da je met morao najviše da razmišlja o najvažnijem dijelu finansijama. Nečem što bi većinu sličnih entuzijasta stopiralo na samom startu.

“Godinu i po sam štedio novac, a najveći trošak je bio smještaj. Sa mnogim klubovima sam bio u kontaktu, pa sam ulaznice dobijao besplatno, mada su i jeftine u većini zemalja. Prevoz je takođe bilo teško organizovati, ali uspio sam a vozio sam se avionom, taksijem, busevima, brodovima, vozovima… Sponzorstva? Nema ih, bolje je ovako”, priča nam uz osmijeh ovaj četrdesetogodišnjak.

A posao? Odmor od godinu dana je praktično nemoguće uzeti…

“Tražio sam neplaćeni odmor 18 mjeseci: 11 za putovanja i još sedam za pisanje knjige. Moj šef je veliki navijač Mančester junajteda, voli fudbal, pa kada je čuo o čemu se radi dozvolio mi je da idem putem snova”, ističe Met.

Met Voker je veliki navijač Fulama u moru londonskih klubova izabrao je baš tim sa Krejven kotidža.

“Od rođenja sam navijač Fulama. Pratio sam klub redovno kroz četiri divizije u kojima je igrao, kao i na gostovanjima po Evropi protiv CSKA iz Sofije, Rome, Bazela, Juventusa i Volfsburga, na putu do finala Lige Evrope 2010, kada smo izgubili od Atletiko Madrida. Pamtim i vašeg Elsada Zverotića, nije baš ostavio neki trag”, objašnjava Met.

Izvještaje sa putešestvija Meta Vokera po Evropi možete pratiti na njegovom sajtu www.50footballnations.com

Tagovi

Ostavite komentar prvi!

avatar
1000

Send this to a friend