Jelena Dokić se ne kaje zbog priznanja o nasilnom ocu

Bivša jugoslovenska teniserka Jelena Dokić ne misli da je pogriješila što je objavila autobiografiju „Nesalomiva“.

Naime, Dokićeva je šokirala svijet navodima u svojoj autobiografiji „Nesalomiva“, u kojoj je priznala da je otac Damir brutalno tukao i kažnjavao.

Jelena priznaje da nije očekivala da će knjiga izazvati toliku pažnju, a gotovo da ne postoji medij na planeti koji nije prenio njenu potresnu priču.

“Znala sam da radim nešto veliko, ali nijesam očekivala ovakve reakcije. Drago mi je kad vidim svu tu podršku i ne kajem se što sam sve iznijela u javnost. Ljudi me jednostavno nisu shvatali, morala sam da pokrivam sve očeve incidente u javnosti iako sam bila drugačija. Mediji su se šalili s tim što je radio, a bio je agresivan, pijan i zastrašujući. Nikada se niko nije upitao koliko daleko može da ide i šta još može da uradi”, kaže Jelena u intervjuu za Guardian.

Nekadašnja četvrta teniserka svijeta priznaje da joj nije bilo svejedno dok je pisala o tome šta se dešavalo iza zatvorenih vrata.

Teško joj pada što niko iz porodice nije hteo da joj pomogne.

„Ne mislim da su svi znali, ali je definitivno bilo onih koji su bili upoznati s tim. Ne želim da ih imenujem, ali će se oni prepoznati. Da sam bila na njihovom mjestu, sigurno bih se zapitala šta se to dešava”, priznaje ona.

Dokićeva nije sigurna da li će njen otac pročitati knjigu, ali je sigurna u jednu stvar.

“Ako to bude uradio, znam da nimalo neće biti srećan. Ali na kraju, moj glas treba da se čuje i ako on s nečim treba da se suoči jeste da ljudi saznaju kakav je bio i šta je radio. Ja sam bila u tom užasu i nije ovo priča o njemu, nego je mnogo šira”, navodi ona.

Jelena je knjigu nazvala „Nesalomiva“, ali priznaje da je zapravo bila na ivici potpunog sloma.

“Ljudi misle da možeš da se otarasiš posledica maltretiranja, ali ne ide to tako. Borila sam se sa užasnom depresijom, bila sam na ivici samoubistva. Knjiga se zove „Nesalomiva“, ali on me je na kraju umalo slomio. Samo mi je trebalo nekoliko reči utehe, da me neko pita kako mi je, ali nikoga nije bilo”, zaključuje ona.