Čak 56 odsto Evropljana pristalo bi da ih operiše “Dr Robot” (robot), a 54 odsto da ih ljekar liječi putem veb kamere, pokazala je studija njemačke farmaceutske kompanije Štada.
To su, kako se navodi, dva ključna nalaza petog godišnjeg Zdravstvenog izvještaja Štade za 2019. godinu, a studija je urađena u okviru projekta “Budućnost zdravlja” i uključuje 18.000 ispitanika iz devet evropskih zemalja.
Izvještaj pokazuje da bi se četiri od pet Evropljana podvrglo genetskom testiranju, a 38 odsto bi bilo spremno da primi implantat koji je biosenzor.
“Uvidi će nam pomoći da mnogo bolje razumijemo trendove i percepcije, kako bismo bolje služili pacijentima i zdravstvenim radnicima u budućnosti”, kazao je generalni direktor kompanije Štada Peter Goldschmidt.
Studija je pokazala da je 63 odsto muške populacije spremno za operaciju koju obavlja robot, u poređenju sa samo 49 procenata žena.
Operacija robotom je prihvatljivija za starije ljude, a ilustrativan primjer su Italijani jer bi 66 odsto ispitanika “otišlo pod nož robota, za razliku od srpskog stanovništva koje je opreznije kad je riječ o takvim inovativnim hirurškim unaprjeđenjima i samo 45 odsto bi je prihvatilo”.
Oko 70 odsto Rusa, kako se navodi u istraživanju, pristalo bi da ih doktor opšte prakse liječi veb kamerom i nadmašuju evropski prosjek od 54 odsto ispitanika koji prihvataju digitalnu hirurgiju.
Izuzetak su Belgijanci jer većina njih preferira interakciju sa svojim doktorom u stvarnom životu.
“Oko 81 odsto Evropljana bi se složilo ako bi njihov ljekar predložio da se podvrgnu genetskom testiranju, a istovremeno samo 24 odsto njih zna šta genetsko testiranje može da otkrije i svjesni su da očekivani životni vijek neke osobe nije među tim stvarima”, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da “najviše rupa u znanju o genetskom testiranju imaju Italijani, gdje je samo 17 odsto ispitanika dalo tačne odgovore, dok se za Britance ispostavilo da najviše znaju (28 odsto) o toj temi.
Konstantno praćenje zdravlja pomoću biosenzorskog implantata prihvatilo bi samo 38 odsto Evropljana, a njih 53 odsto su optimistični u pogledu budućnosti zdravlja.
U entuzijazmu prednjači Španija gdje je 62 odsto ispitanika izjavilo da nemaju razloga za brigu o zdravlju u budućnosti, a njihovi najbliži susjedi na sjeveru, Francuzi, na suprotnom su kraju spektra jer je samo 44 odsto spokojno, a ostali kao razloge za skepticizam vide u strahu od ekoloških i socijalnih problema (22 odsto), kao i u padu kvaliteta medicinske brige zbog digitalizacije (tri odsto).
