Planeta

Šest stvari koje treba da znate o Nagorno-Karabahu, teritoriji oko koje je počeo rat

Foto: Armenian’s Defense Ministry via AP

Korijeni sukoba Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno-Karabaha sežu gotovo stotinu godina unazad kada su sovjetske vlasti odlučile da se ta spornu oblast priključe tadašnjoj SSR Azerbejdžanu. Ovo je šest stvari koje bi trebalo da znate o Nagorno-Karabahu.

Šta je Nagorno-Karabah

Nagorno-Karabah je teritorija na južnom Kavkazu, međunarodno priznata kao dio Azerbejdžana, ali većinom njome upravlja Republika Artsah (ranije nazvana Republika Nagorno-Karabah). Azerbejdžan nije vršio političku vlast nad regionom od 1988. godine.

Od završetka sukoba 1994. godine, predstavnici vlasti Jermenije i Azerbejdžana održavali su, uz povremene oružane čarke, mirovne pregovore uz međunarodno posredovanje.

Korijeni sukoba

Sukob Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno-Karabaha vuče korijene iz odluka koje su donijete tokom sovjetizacije Zakavkazja. Poslije boljševičke okupacije Azerbejdžana, Jermenije i Gruzije, sovjetske vlasti su obećale da će dodijeliti Karabah Jermeniji, zajedno sa Nahčivanom i Zangezurom (pojas zemlje koji razdvaja Nahčivan od Karabaha).

Međutim, kako bi smirio ambicije Turske, Sovjetski Savez je pristao na podjelu pod kojom će Zangezur pasti pod kontrolu Jermenije, dok će Karabah i Nahčivan biti pod kontrolom Azerbejdžana. Kao rezultat te odluke Autonomna oblast Nagorno-Karabah je osnovana u sastavu SSR Azerbejdžana 7. jula 1923. godine.

Uvertira u rat

Kako se bližio kraj Sovjetskog Saveza krajem 1980-ih i početkom 1990-ih, ponovo se postavilo pitanje Nagorno-Karabaha.

Optužujući vladu SSR Azerbejdžana da je sprovela prisilnu azerifikaciju regiona, većinsko jermensko stanovništvo je, uz podršku SSR Jermenije, pokrenulo pokret za prelazak autonomne oblasti pod njihovu teritoriju.

Granice oblasti povučene su tako da uključuju jermenska sela i da isključe što je više moguće azerbejdžanska sela. U avgustu 1987. godine, karabaški Jermeni poslali su Moskvi peticiju za uniju sa Jermenijom sa desetinama hiljada potpisa.

Pošto je Moskva odbila zahtjeve Jermena, 22. februara 1988. godine došlo je do prvog direktnog sukoba u kojem su stradala dva Azerbejdžanca i 50 jermenskih seljaka.

Rat

Decembra 1991. godine, na referendumu koji su bojkotovali lokalni Azerbejdžanci, Jermeni u Nagorno-Karabahu odobrili su stvaranje nezavisne države. Odmah potom započeli su oružani sukobi između Azerbejdžana načiju stranu je stala Turska i Nagorno-Karabaha koji je dobio direktnu podršku Jermenije.

Primirje

Do maja 1994. Jermeni su kontrolisali 14 odsto teritorije Azerbejdžana. U toj fazi, azerbejdžanska vlada je prvi put tokom sukoba prepoznala Nagorno-Karabah kao treću stranu u ratu i započela direktne pregovore sa vlastima Karabaha. Kao rezultat, primirje je postignuto 12. maja 1994. godine uz posredovanje Rusije.

Stalne tenzije i oružani incidenti

Uprkos primirju, zabilježeni su brojni oružani inicidenti između jermenskih i azerbejdžanskih vojnika. Generalna skupština UN je 2008. usvojila Rezoluciju kojom “zahtijeva trenutno, potpuno i bezuslovno povlačenje svih jermenskih snaga sa svih okupiranih teritorija Azerbejdžanske Republike”.

Početkom aprila 2016. godine azerbejdžanske i jermenske snage ponovo su se sukobile na liniji razgraničenja. Jermensko Ministarstvo odbrane tvrdilo je da je Azerbejdžan započeo ofanzivu za zauzimanje Nagorno-Karabaha. Tokom borbi ubijeno je najmanje 30 vojnika – 12 na strani Azerbejdžana, a ostalih 18 na jermenskoj.

7

avatar
1000
3
4
0
 
7
BdvdIvan pgBjelopavlicMPTMilos
NAJNOVIJI NAJSTARIJI POPULARNI
Ivan pg
Gost
Ivan pg

Ratovanje u 21 vijeku moze samo nenormalni narod. Samo sto dalje od nas dabogda jedni drugima ocima povadili sto bi rekao Petar Bozovic. Ovo je rat kao 90ih kod nas takozvani rat za nista. Sve ostalo isto a zrtava na hiljade

MPT
Gost
MPT

Ajde jedan rat da pocne a da nema Srba u blizini, stvarno cudo.

Bjelopavlic
Gost
Bjelopavlic

Kretenski komentar

Bdvd
Gost
Bdvd

Ti si kreten

Sefket
Gost
Sefket

Komunisti su zlo.

Ivan398
Gost
Ivan398

Najvece zlo su vjerski fanatici i glupani, a komunisti to svakako nisu

Milos
Gost
Milos

Nisu komunisti nego popovi i hodze, dok je bilo komunista nije bilo bitno ko se kako zove.

Send this to a friend