Kompanija Fejsbuk (Facebook) uvodi nezavisni nadzorni odbor koji treba da riješi pitanja spornih sadržaja na toj društvenoj mreži, dok se na nižem nivou moderatori svakodnevno suočavaju s materijalom eksplicitnog nasilja i seksa što dovodi do psihičkih trauma, pišu svjetski mediji.
Katastrofalne posljedice moderisanja na Fejsbuku
Rad na uređivanju sadržaja na Fejsbuku nastavlja da ostavlja psihološke ožiljke na moderatorima, mjesecima poslije pokušaja da se poprave uslovi za hiljade ljudi koji rade za kompaniju, piše Gardijan (The Guardian).
Sadašnji i bivši zaposleni u Berlinu u centrima za moderisanje društvene mreže, kažu da su videli kako su njihove kolega postale “zavisne” na eksplicitan sadržaj i da su počele da čuvaju ekstremne primjere takvog materijala u ličnim zbirkama.
Takođe kažu, dodaje Gardijan, da su se neki moderatori pomjerili ka krajnjoj desnici usljed količine govora mržnje i lažnih vijesti koje čitaju svaki dan.
Oni kažu da padaju s nogu zbog količine rada, kao i da su otupjeli od eksplicitnog nasilja, golotinje i maltretiranja koje gledaju osam sati dnevno, radeći noću i vikendima “za praktično minimalnu platu”, navodi Gardijan.
List podsjeća da je portal Verdž (The Verge) početkom godine pisao o sličnim problemima moderatora Fejsbuka u SAD koje su video snimci i mimovi teorija zavjera postepeno doveli do ekstremnih stavova, dok je jedan bivši moderator rekao da spava s pištoljem poslije trauma gledanja video snimka ubadanja nožem.
Jedan aspekt moderisanja o kojem se malo govori, ukazuje Gardijan, posebno je uznemirujući za moderatore – praćenje privatnih razgovora odraslih i maloljetnika koje su algoritmi označili kao potencijalno seksualno iskorištavanje.
Ti su privatni razgovori, od kojih je 90 odsto seksualno, “uznemirujući i jezivi”, rekao je jedan moderator.
“Shvatite nešto o ovoj vrsti distopijskog društva koje gradimo svaki dan”, dodao je on. “Imamo bogate bijele muškarce iz Evrope, iz SAD, koji pišu djeci s Filipina… pokušavaju da dobiju seksualno eksplicitne fotografije za 10 ili 20 dolara”
Izvještaj Verdža, dodaje Gardijan, izgleda je pokrenuo promjene, pošto moderatori u Berlinu kažu da su do tada morali da moderišu 1.000 sadržaja dnevno, što je više od jednog na svakih 30 sekundi osmočasovne smjene, dok je sada limit između 400 i 500.
Planovi za nadzorni odbor
Poslije kontroverzi oko uklanjanja pojedinih sadržaja s Fejsbuka, ta kompanija je odlučila da osnuje spoljni nezavisni nadzorni odbor koji će donositi konačne odluke da li se neki konkretni sadržaj može prikazati na toj društvenoj mreži, piše Rojters (Reuters).
Džinovska društvena mreža, s oko 2,4 milijarde mjesečnih korisnika, ističe Rojters, nastoji da ukloni sporne fotografije i video snimke poslije dugogodišnjih kritika da radi malo u borbi protiv govora mržnje, sajber maltretiranja i drugih sadržaja koji krše Fejsbukove standarde.
Odbor bi trebalo da bude neka vrsta žalbenog tijela preko kojeg korisnici mogu osporiti odluke Fejsbuka o spornom sadržaju.
“Odluka odbora će biti obavezujuća, čak i ako se ja ili bilo ko u Fejsbuku ne slaže s njom”, naveo je u saopštenju osnivač i direktor Fejsbuka Mark Zakerberg (Zuckerberg).
Mada odbor neće moći da određuje politiku Fejsbuka, kompanija će morati da javno odgovori na svaku preporuku odbora, ukazuje Rojters, dodajući da će odboru i Fejsbuk i korisnici moći da podnose slučajeve.
Fejsbuk je naveo da očekuje da će neki članovi odbora biti postavljeni do kraja godine i da će to tijelo početi da razmatra slučajeve početkom 2020. Odbor će imati između 11 i 40 članova.
Sumnje u vrhovni sud Fejsbuka
Glavna briga Fejsbuka je da ne želi vlast koju sada ima ili makar ne želi pažnju koju privlači ta vlast. Mogućnost te kompanije da određuje šta će ići na najveću mrežu ljudi ikada napravljenu, donosi samo probleme, posebno u matičnoj zemlji – SAD, ističe BBC.
Jedan nedavni primjer pokazuje konfliktne situacije s kakvim se Fejsbuk suočava, ukazuje BBC.
Video protiv abortusa za koji je nezavisna grupa, koju je Fejsbuk angažovao da provjerava činjenice, ocijenila da sadrži netačne podatke, bio je uklonjen, ali je vraćen pošto su se četiri republikanska senatora žalila lično Zakerbergu, optužujuću društvenu mrežu da je pristrasna na štetu konzervativaca.
U budućnosti takva vrsta odluka neće biti pod Fejsbukovom direktnom kontrolom pošto će biti prenijeta na nezavisan odbor koji će imati moć da poništi odluke društvene mreža, navodi britanski servis, ali i dodaje da stručnjaci predviđaju da će Fejsbuk i dalje biti na udaru većine kritika.
S druge strane, ukazuje BBC, pojedini stručnjaci dovode u pitanje da će odbor, za koji se govori kao o vrhovnom sudu Fejsbuka, biti nezavisan, uz ocjenu da se jedino računa glas većinskog deoničara Zakerberga.
“Fejsbukov ‘vrhovni sud’ se poziva na pompu i okolnosti realne sudske prakse bez ikakve odgovornosti građanima”, rekao je viši saradnik Oksfordskog internet instituta Berni Hogan (Bernie).
