Koronavirus pokazatelj da je svijet u rukama raznih nenormalnih ljudi

Situacija izazvana koronavirusom je pokazatelj da je svijet u rukama raznih nenormalnih ljudi, to me najviše zabrinulo. Mi zapravo živimo na planeti koje je sazrela da nestane, i to nam je pokazala korona, ocijenio je u intervjuu za CdM glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Danas Dragoljub Draža Petrović. Nekontrolisanu poplavu lažnih vijesti objašnjava kao pojavu da ljudi vole misterije i svjetske zavjere, što je uostalom i tajna tabloida, tako da ga uopšte ne čudi infodemija kao sastavni dio pandemije. Za predsjednika Srbije Aleksandra Vučića kaže da je predsjednik svega i svačega, te da je najnarcisoidniji od prethodnih srpskih predsjednika, čak i od Borisa Tadića. Mišljenja je da će poslije epidemije Srbiji biti potreban krizni štab psihijatara.

CdM: Najaktuelnija svjetska tema, koja će sigurno još dugo to biti je pandemija koronavirisa. Kako Vi doživljavate dešavanja koje je poruzrokovala ova pandemija?

Petrović: Stanovništvo zemaljske kugle je dobilo šamar ili od Boga ili od prirode, u zavisnosti u šta verujete. Prljavim venecijanskim kanalima su počeli da plivaju delfini, ali to ne možete da vidite jer ste u karantinu. A ako odete u Veneciju, tačnije svi odemo u veneciju, delfine nećete videti jer će opet pobeći od nas. Apsurdna situacija!

CdM: Da li je po Vašem mišljenju Srbija reagovala pravovremeno na pandemiju? Koja država regiona je po Vašem ocjeni najbolje postupila?

Petrović: Pandemija u Srbiji je počela pod parolom: “Bolje da umrete od smeha nego od korone”, jer je Vučić u svoj lekarski tim involvirao profesora Nestorovića, koji je sjajan dečji pulmolog, ali je od njega krenula priča sa zvaničnih državnih konferencija za štampu da je virus smešan, najsmešniji u istoriji, ima ga samo na Fejsbuku, da ne treba nositi maske.

U to vreme jedan od najveći svetskih epidemiologa Ričard Hačet izjavio je da je koronavirus “nešto najstrašnije sa čim se susreo u karijeri” jer je kombinacija infekcije i broja slučajeva koji mogu da vode ka ozbiljnim bolestima ili čak smrtnim ishodima. I da to nismo imali još od 1918. godine i Španske groznice. U to vreme čak ministar prosvete Srbije preti kaznom direktorima škola u Čačku i Beogradu, koji su deci rekli da ne dolaze na nastavu, zato što sumnjaju da se u školi pojavila korona. Sedam dana kasnije država i sama donosi odluku o obustavi nastave, što će reći da su samosvesniji o opasnosti bili pojedinci kojima to nije posao, na primer direktori škola, nego država.

Naš vodeći epidemiolog Predrag Kon je krajem februara pričao da ćemo imati samo jedan oblik bolesti koja je nalik gripu, i to je sve. Rekao je, doslovno, da ćemo imati manju epidemiju i možda poneki smrtni slučaj, ali daleko od toga da to može da utiče na ukupni život u Srbiji.

Veća panika je postojala što su profesionalci sa državnom zaleđinom donosili kontradiktorne odluke, jedne nedelje su se smejali, a duge naređivali čvrste mere, pričali o italijanskom scenariju, tako da je narod ostao potpuno sluđen. Mislim da će posle epidemije Srbiji biti potrebniji krizni štab psihijatara.

CdM: Ono što je evidentno je da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i ovu stuaciju iskoristio da sebe ispromoviše kao “spasitelja” Srbije. Kako komentarišete njegove postupke u doba korone?

Petrović: Vučić je čovek kome je do njegove 42. godine u zvaničnoj biografiji kao jedan od najvećih životnih uspeha pisalo da je “oživeo ideju o noćnom kupanju u Hali Pinki u Zemunu”, čiji je radikalski direktor bio devedesetih, pa je sasvim logično da neko sa takvom biografskom “frustracijom” koristi svaku priliku da dopuni biografiju, a najviše da učvrsti vlast. On želi da se predstavi kao neočikavana sila koja se pojavljuje i rešava probleme, pa smo imali kratku putanju od nasjmešnijeg virusa do totalnog vikend karantina, dvanaestočasovnog policijskog časa.

Predsednik treba da vodi državu, a ne da vodi kampanju, da donosi strateške odluke, a ne da po gradovima raznosi respiratore sa sve buljukom obezbeđenja i novinara. Vučić je ljudsku nesreću opet iskoristio da izigrava Boga, što će mu se kad tad olupati o glavu. Čovek je ceo život bio junak svoje mašte, a sad pokušava da bude junak kolektivne mašte.

CdM: Da li ste neki način uplašeni situacijom u kojoj se svijet trenutno nalazi?

Petrović: Svakako da je ova situacija pokazatelj da je svet u rukama raznih nenormalnih ljudi, to me najviše zabrinulo. Vi imate situaciju da predsednik najveće zapadne svetske sile, Tramp, predlaže javno građanima da piju Domestos i dezinfekciona sredstva. To sve kod vas unosi nelagodu da živite na planeti gde kojom vladaju opasni ljudi. Imate kinesku državu koja krije jedno vreme pojavu novog virusa, i prijavljuje kao Svetskoj zdravstvenoj organizaciji tek dan pred Novu godinu. Mi zapravo živimo na planeti koje je sazrela da nestane, i to nam je pokazala korona.

CdM: Po Vašoj procjeni, kako će kriza izazvana pandemijom uticati na finansiranje medija u Srbiji i regionu?

Petrović: Optimista po sam po pitanju opstanka medija, zato što je čitanost onih kojima ljudi veruju, a nisu režimska glasila, skočila tokom vanrednog stanja. Naravno, ekonomski će biti problema pošto nas čeka recesija, pad oglašivača, kojih, uzgred budi rečeno, list Danas čiji sam urednik, nije imao mnogo ni ranije zbog pritisaka vlasti na firme i javna preduzeća. Zbog privatizacije države gde predsednik postaje i šef marketinga koji određuje kome dati oglas, a kome ne dati, vervovatno će biti problema.

CdM: Od početka pandemije svijetom kruže razne teorije zavjere i lažne vijesti koje su plasirane i koje se plasiraju iz dana u dan. Ogroman dio javnosti im vjeruje. Kako to komentariše i ima li načina da im se stane na put?

Petrović: Najbolja mi je ona da je virus veštački prozveden u laboratoriji, iako nije normalno da neka svetska sila, a sve svetske sile su pogođene, ne proizvede i vakcinu. Kad pravite biološko oružje vi odmah proizvedete i protivotrov. Vanredne situacije su raj za ljubitelje časopisa tipa “Zona sumraka” i “Treće oko”, jer se konačno pokazuje da sajens fikš o kome decenijama pišu, postaje stvarnost. Ljudi vole misterije i svetske zavere, to je usotalom i tajna tabloida, tako da me uopšte ne čudi infodemija kao sastavni deo pandemije.

CdM:U Srbiji je za vrijeme uskršnjih praznika bio na snazi policijski čas. Smatrate li da li ga je trebalo uvoditi?

Petrović: U Bibliji lepo piše da je Isus jednom rekao otprilike: “Crkva je tamo gde sam ja”, tačnije: “Gde su dvoje ili troje sabrani u moje ime, tu sam i ja među njima”, al’ je neko u međuvremenu smislio da je crkva mnogo važnija od Boga.

Otprilike, kao kad bi beogradska Štark arena bila važnija od Erosa Ramacotija, pošto da nema Štark arene ni Ramacoti ne bi imao gde u Beogradu da održi koncert za 20.000 ljudi. I Ramacoti je jednom valjda rekao, al na italijanskom: “Gde su dvoje ili troje sabrani u moje ime, tu sam i ja među njima”, ali se ispostavilo da mu se ne isplati da drži koncert za dvoje, troje, da ne naplaćuje ulaznice, da ne prodaje takozvani merčendajz, koji se u Crnoj Gori valjda zove – mrčendajz.

CdM: Protiv uvođenja tog policijskog časa bila je Srpska pravoslavna crkva. Predstavnici SPC u Crnoj Gori su čak tvrdili da je Uskršnja liturgija mogla služiti uz poštovanje mjera za sprečavanje širenja infekcije koronavirusa. Takođe, tvrdili su i da su zabranom javnih okupljanja ugrožene vjerske slobode. Kako komentarišete te stavove?

Petrović: Po toj logici, i Vučić je ugušio verske slobode u Srbiji. Problem naših naroda je što vole napadnu pobožnost, taj ceremonijalni odlazak u crkvu, iako je verovanje u Boga duboko intimna stvar. Iskrene vernike nikada nećete sresti kako se krste u tramvaju dok prolaze pore crkve, nego samo ove novokomponovane, koji su izrasli iz komunističkih familija čiji su dedovi voleli druga Tita.

S druge strane, ako pustite ljude da idu po supermarketima u vreme pandemije, možete h pustiti I u crkvu, ali po pravilima. Verujem da je Milo Đukanović bio malo u strahu da se od toga ne izrodi nešto drugo, jer samo mu fali šarmantna kombinacija odbrane svetinja i epidemje korone.

CdM: Možete li uporediti stanje u Srbiji za vrijeme Slobodana Miloševića, Borisa Tadića i sada Vučića? Kad je bilo gore?

Petrović: To je neuporedivo, Milošević je bio ratni predsednik, Boris Tadić tranzicioni, a Vučić je predsednik svega i svačega. Od šahovskog saveza do Društva epidemiologa, zavisno šta mu tog dana donosi politički poene. Vučić je najnarcisoidniji od njih trojice, iako je teško bilo po tom pitanju pobediti Tadića. Da Sloba nije vodio besmislene ratove, ubijao novinare i napravio državnu mafiju, on bi verovatno ostao u sećanju kao jedan skroman tip koji se nije čak mnogo ni pojavljivao u medijima. Za razliku od ove dvojice Vučić je ipak najgori, jer je nastao negativnom selekcijom. I dokaz je da Srbi sve mogu da progutaju i svakakvog izaberu da ih vodi.

Aleksandra Obradović