Marko Luis je muzičar specifične boje glasa, senzibiliteta i umjetnik koji svojim pjesmama budi emocije kod ljudi. Nedavno se udružio sa pop-džez umjetnicom Lenom Kovačević i publiku obradovao njihovom duetskom pjesmom “Kraj”.
“Lena i ja se dugo znamo i par puta smo pričali o tome da snimimo duet. U jednom trenutku sam čuo Lenu na radiju i poslije toga sam otišao u studio i snimio “Kraj”. Pjesma je nastala za 20 minuta i tekst je zatim napisala moja drugarica Maja Radivojević. Kada sam poslao ideju Leni, oduševila se i odmah je pristala. Znao sam da će naši vokali dobro da plivaju. Prezadovoljan i srećan sam”, priča Marko.
Pjesma govori o bolnom rastanku, o tome da treba skupiti hrabrosti i rastati se. Koliko ste u životu imali ovih “mučnih momenat”?
“Drago mi je da sam to doživio samo par puta ali sam puna naučio iz toga. Na kraju je važno da znaš da će sve biti OK. Bitno je u životu da se donesu odluke i da se prihvati kada čovjek treba da nastavi. Svaki kraj je nov početak”.
U vašem glasu se osjeća bol, sjeta, tuga. Koliko su vas teški životni momenti oblikovali i uticali da se to čuje i u glasu?
“Ja sam srećan čovjek i nisam imao puno loših iskustava u životu. Više sam učio iz tuđih grešaka. Sa druge strane mnogo volim da pravim i ozvodim muziku koja je tužna. Ne znam što ali to mi je veoma blisko i tu mi je izvođenje najiskrenije i prirodno. Možda sam u prošlom životu doživio mnogo patnje”.
Živjeli ste i u inostranstvu ali ipak odlučili da živite i stvsrate u Srbiji. Da li mislite da bi bolje prošli da ste ostali da stvarate baš u Njemačkoj?
“Do 22. godine sam živio u Njemačkoj ali mi je životna želja bila da živim u Beogradu. Tu želju sam sebi ispunio i prezadovoljan sam sa tim. Svako kroji svoju sreću i ne može lokacija previše da utiče na to”.
Da li se od muzike koja nije komercijalna može živjeti na ovim prostorima?
“Stvarno ne znam. Ja mogu da živom od muzike ali da li je komercijalna ili ne to ne znam”.
Koliko nosite teret to što ste sin pokojnog Luisa? Da li je veća odgovornost u dokazivanju?
“Ne nosim nikakav teret. Ponosan sam ko mi je otac i drago mi je da sam naslijedio i od oca i od majke da volim muziku i da se posvećujem nečemu sa punim srcem”.
Imate svoju porodicu. Čega se vi kao roditelj plašite?
“Imam ženu i sina Dimu koju uskoro puni dvije godine. Mi roditelji se plašimo da dijete ne udari glavom. Glavna želja mi je da smo svi zdravi”.
Da li imate u planu dolazak u CG?
“Imao sam sjajan koncert u Podgorici 01.01.2020 i planirana je mini turneja na proljeće. Obožavam Crnu Goru publiku i jedva čekam da se opet družimo”.
