Mirela Priselac Remi bila je gošća studija Telegraf.rs. Došla je zbog Bir festa, koji se ove godine održava u okviru Cloud platforme na Ušću. Festival piva trajaće pet dana, tačnije od 14. do 18. avgusta.
“Povod za razgovor je, zapravo, da malo spomenemo 18. avgust, datum kada Elemental nastupa ponovno na Bir festu. Bili smo prije par godina i jako nam se svidjelo i ja moram priznati da sam jako, jako srećna što ćemo svirati. To je genijalna prilika da nastupaš na velikom stejdžu pred šarolikom publikom koja možda i ne bi došla na koncert Elementala, jer nisu možda dovoljno upoznati ili ne znam, štagod, i onda tako na divan način stekneš nešto nove publike”, kaže Remi.
Mirela je često govorila na temu položaja žene u društvu, u muzici, na Balkanu uopšte. Za sebe kaže da nije feministkinja, kao i da ne voli da se etiketira. Ipak, akcenat je na emancipaciji.
“Prvenstveno, ne volim etikete. Feminizam danas, to jest, taj neofeminizam sa sobom nosi i neke stvari iza kojih ja nisam spremna stati. Ne želim da moja shvatanja budu takva i da moja filozofija životna bude takva da ja sebi mogu nalijepiti jednu etiketu i reći “ja sam to, ja sam to, ja sam to” jer nisam jednodimenzionalna kao osoba, a zašto bi onda moje definisanje i moja shvatanja bila jednodimenzionalna?
Radije bih se deklarisala, ako već moram, kao emancipovana žena. U smislu, sama plaćam svoje račune, imam neku svoju finansijsku nezavisnost, emotivnu, kognitivnu koju gajim i na kojoj radim. Kako ćete vi to nazvati, feminizam, neofeminizam, postfeminizam, to je na vama, ja znam šta u meni najviše vibrira”.
Između ostalog, sa Mirelom su razgovarali i o pjevačicama i turbo folku.
“Ljudi iz različith pobuda slušaju muziku. Neki slušaju muziku koja im je samo neki pozadinski šum dok rade nešto, neki slušaju muziku jer se povežu emotivno. Neki slušaju muziku zato što im se recimo sviđa tekst. A neki slušaju muziku zato što se jednostavno žele opustiti, napiti, kao soundtrack uz rakiju. Ja bih zapravo folk muziku svrstala u taj neki skup muzički kojem ne treba previše razmišljanja, ne želiš da te išta smara, ne želiš slušati o političkom aktivizmu, ne želiš slušati koliko nam je teško, kako si nesrećno zaljubljen ili ne znam šta… Doduše, to je dosta česta tema u folku. Samo želiš jednostavan tekst, ne pitaj me puno, daj mi rakiju i da dignem ruke. Meni je to potpuno legitimno. Ako ti to tražiš od muzike, onda je turbo-folk žanr za tebe. Ne osuđujem to, nije mi to nerazumljivo”.
“Posmatrala sam to sa neke sociološke strane, jer dosta mladih ljudi sluša turbo-folk. Željela sam saznati zašto i došla do nekog zaključka da je seks taj koji prodaje turbo-folk. Imaš pjevačice koje su hipersekualizovane, u oskudnoj odjeći, sa naglašenim oblinama. Imaš mlade ljude u nekom pubertetu, ranoj adolesecniji koji traže neki svoj sekusalni identitet. Djevojčice koje žele biti kao te sekualne mačke, a dječacima je to oku ugodno. To “sex sells” mi je dosta simptomatično i razumijem zašto mladi ljudi to slušaju”.
Ja sam nedje cuo da narodna muz simbolizuje blud i prejedanje.
S ozirom da danasnja mladez i novokomponovani pecvaci- samozvani pevaci donose kopije necega sto se nekad zvalo muzikom treba da shvate da bez alkohola i doge to niko ne moze da slusa pa shodno takvim dogadjajima idu i posledicetakve vrste muzike