Krajem devedesetih godina na muzičku scenu Jugoslavije stupila je grupa mladića koji su stvarali prave hip-hop dens hitove pod nazivom 187. Prvi album izdali su 1997. godine, a do raspada 2004. ostvarili su hitove koji se i danas slušaju “Bludni sin”, “Slikaj je”, “Pumpaj”, “Nikad nećeš znati”, “Sex”.
Grupu su činili Marko Janković, Peđa Radosavljević i Bane Kovačević, a nakon prekida saradnje svako od njih krenuo je svojim putem. Bane je nastavio da se samostalno bavi muzikom. Ni on već neko vrijeme nije aktuelan, a pamtimo ga po hitu “Škorpija” koju je snimio sa pokojnom pop-dens zvijezdom Kesnijom Pačin. dok se Peđa potpuno povukao iz javnog života.
Marko Janković, odavno nije u muzičkim vodama. Sada se bavi brend konsaltingom, a za Kurir otkriva u čemu je bio ključ njihove popularnosti i zašto su se raspali.
Kako je nastala grupa? Šta predstavlja broj 187?
“Nastala je 1996. godine, u srednjoj grafičkoj školi. Bane je bio pravi rastafaraj, privlačila ga je afrička kultura. Peđu je oduvijek zanimao di-džejing, a ja sam bio dizelaš koji sluša rep. Tako smo se i upoznali i okupili. Javnosti je grupa postala poznata 2000. godine, kada je izašao naš treći album “Nikada nećeš znati”, jer prva dva nisu bila komercijalna. Inače, 187 je član krivičnog zakona u Americi. Tada je Dr Dre izbacio pjesmu u kojoj se taj termin spominje, nas je bilo trojica, a to su bila tri broja i to nam je izgledalo kao dobra ideja. Prva grupa sa brojem u imenu kod nas”.
https://www.youtube.com/watch?v=1FNu0bqFRJM
Koliko je bilo teško stvarati muziku tada i da li je moglo da se živi od nje?
“Bilo je prilično teško. Niko od nas nije imao novca. Gru nam je napravio prvu pjesmu 1996. godine. Zavisili smo od toga da li smo interesantni nekoj izdavačkoj kući. Centroscena je izdala naša dva prva albuma, a onda smo potpisali ugovor sa BK saundom i Ateljeom Trag, koji su napravili, zajedno sa nama, sve hitove. Poslije samo mjesec dana od izlaska prvog spota, iz svakog automobila u gradu se mogla čuti naša muzika, i to je budilo fenomenalan osjećaj. U to vrijeme je moglo da se živi od koncerata, ako imaš dobrog menadžera, a mi smo ih imali nekoliko. Ali, koliko meda, toliko i trnja. Takav je to život bio”.
Nedostaje li ti muzika i možeš li da zamisliš sebe sada na sceni?
“Muzika mi ne nedostaje. To je bila jedna interesantna faza, koju sam proživio sa 20 godina. Sada sam u drugom filmu. Ključ sreće je da čovjek bude zadovoljan sobom i pronađe za sebe posao koji ga ispunjava. Ukoliko ne može to, onda treba da se trudi da zavoli ono što radi, dok se ne ukažu neke bolje prilike”.
Kako se osjećaš kada čujete da se vaši hitovi “Nikada nećeš znati” ili “Slikaj je” još uvek puštaju u diskotekama?
“Pa, okej se osjećam, ali nemam neko posebno mišljenje o tome. Lijepo je što se to sluša i dalje”.
Da li si u kontaktu kolegama iz grupe Peđom i Banetom?
“Ne, odavno. Muzika je bila ono što nas je vezivalo i držalo na okupu. Poslije toga, svako je otišao na svoju stranu”.
Jeste li razmišljali da se okupite?
“Ne. Svaka priča ima svoj početak i kraj. Citiraću Tonija Starka: “Kraj i jeste dio jednog putovanja.” I to je okej”.
https://www.instagram.com/p/BwzL9VpFlQA/
Grupa se raspala 2004. godine, a da je opstala, gdje bi danas bila?
“Vjerujem da je sama energija tog imena, koja nije bila dobra u startu, i dovela do destrukcije. Grupa nije mogla da opstane jer je došla do tačke gdje više nije imalo smisla da postoji”.
Šta je isplativije, dizajnirati ili stvarati muziku?
“Nije poenta šta je isplativije, već šta te više ispunjava. Kada se osjećaš više živ. Ukoliko posmatramo sa finansijske strane, oba posla su isplativa. Ukoliko gledamo sa metafizičke i duhovne, uz ovaj sada mogu bolje da napredujem nego uz onaj odranije”.
https://www.youtube.com/watch?v=XDrUbLMRBgM
