Kako je Gari Dal zaradio milione prodajući kamenje kao kućne ljubimce

Sredinom sedamdesetih godina dvadesetog vijeka čovjek po imenu Gari Dal došao je na pomalo suludu, ali zanimljivu ideju. Slušajući svoje prijatelje kako u baru diskutuju na temu kućnih ljubimaca, palo mu je na pamet da bi najbolji i najmanje zahtjevan ljubimac bio najobičniji kamen. Po njegovom mišljenju jednostavnost čuvanja kamena bila je ono što ga čini praktičnim ljubimcem. Kamen ne bi trebalo hraniti, šetati, kupati i što je jako važno kamen nikada ne bi umro. Gari Dal se ubrzo upustio i u pravljenje uputstva za rukovanje “kamenim ljubimcem“. Tako je započela priča o možda najinspirativnijem PR koraku u istoriji marketinga – priča o “pet rocku”.

Reklamirali su ih kao savršene kućne ljubimce – ne morate da ih hranite, perete, izvodite u šetnju ili brinete za njih kad otputujete.

Sredinom sedamdesetih, Pet roks (ljubimac kamen) izazvali su pravu pomamu u SAD, savršeno dočaravši slobodni duh – ili šašavost, ako vam se tako više sviđa – toga vremena.

Njihov tvorac je bio Gari Dal, tada honorarni kopirajter („to je samo druga riječ za švorc”, kasnije je izjavio, prema Njujork tajmsu), kojem se ova ideja javila poslije nekoliko hladnih piva u njegovom rodnom mjestu u sjevernoj Kaliforniji.

Pričao je sa prijateljima o ljubimcima i koliko zahtjevni neki od njih umiju da budu, kada je Dal izjavio da ima savršenog kućnog ljubimca, kamenje. Tako je odlučio da ih zapakuje i prodaje.

Pet rok bio je upravo ono što piše na pakovanju, obično kamenje ovalnog oblika uvezeno sa plaže iz Meksika i upakovano u kartonsku kutiju sa rupama za disanje i gnijezdom od slame, baš kao nosiljka za prave kućne ljubimce. Genijalni dodatak bio je vodič za dresiranje i njegovanje kamenja.

U uputstvu je bilo savjeta poput „kamene kućne ljubimce je lako dresirati – lako nauče da sjednu i prave se mrtvi”.

Ili: „Nikad ne vodite ljubimca na plivanje – poznati su kao loši plivači. U redu je da ih povremeno okupate u plićaku.”

Pored toga, obavijestio je vlasnike da kameni kućni ljubimci „mogu da prežive i bez hrane”, da su „prilično lijeni i tvrdoglavi, jer ne dođu kad ih dozivate”, kao i da „uživaju da idu na odmor”, a „najviše da putuju u džepu.”

„Ljudima je strašno dosadno, umorni su od svih problema”, rekao je Dal za časopis Pipl 1975. godine.

„Ovo ih vodi na putovanje iz mašte, mogli biste reći da smo im upakovali smisao za humor.”

Milionerska ideja

Amerikanci su istinski pali na tu ideju. Kamenje se prodavalo za 3,95 dolara (današnjih 15 dolara), a Dal je prodao više od pet miliona primjeraka 1975. godine, postavši multimilioner do trenutka kad je pomama naglo opala poslije Božića.

Prema Njujork tajmsu, novac mu je omogućio da zamijeni kola za mercedes i preseli se u kuću sa bazenom mnogo većom od kolibe u kojoj je do tada živio. Kasnije je Pet rok bilo teško nadmašiti.

Dal je oprobao i sa nizom propalih projekata kao što su Pribor za udisanje pijeska (koji kupcima omogućuje da „udišu” pijesak na „muške” i „ženske” cjevčice) 1976. godine.

Onda je 1978. pokušao sa malim akrilnim kockama zemlje koje su se prodavale za po 5,95 dolara, a za koje je tvrdio da su prokrijumčarene iz Kine.

„Ako dovoljno Amerikanaca kupi kvadratni inč zemlje iz Kine brzo ćemo preseliti čitavu zemlju pravo pod njihovim nosevima”, rekao je za časopis Tajm.

Oprobao se i u drugim oblastima, kao što su otvaranje kafića i preduzetništvu sa jedrilicama.

Gomila ludaka

Međutim, nijedna od tih ideja se nije primila i pred kraj decenije tužili su ga prvobitni investitori, koji su se žalili da su dobili premali dio njegove zarade.

U međuvremenu, iako je zaštitio Pet rok autorskim pravima, to nije spriječilo druge prodavce da reklamiraju vlastito kamenje.

I tako se Dal vratio reklamnom svijetu, napisavši Bleferski vodič za reklamiranje 2001. godine. Umro je 2015. u 78. godini.

„Postao sam isuviše visokog profila”, rekao je za AP 1988. godine.

Poslije Pet roka, rekao je on, proveo je isuviše vremena radeći sa investitorima koji su mu se obraćali sa svakojakim besmislenim idejama – „gomila ludaka”, rekao je za njih.

„Postoji bizaran soj otkačenjaka koji misle da im dugujem brzu zaradu”, rekao je.

„Ponekad se osvrnem i zapitam da li bi mi život bio jednostavniji da to nisam uradio.”