Ako ne znate zašto razmišljamo o ovom pitanju, sve što treba da uradite jeste da operete zube i odmah popijete, ili pojedete nešto. Grozno, zar ne?
U zavisnosti od toga koju pastu za zube koristite, za drugačiji ukus jela i pića možete da zahvalite natrijum lauril sulfatu. Ova hemikalija se dodaje u zubne paste kako bi se stvorila pjena i kako bi se pasta lakše širila kroz usta.
Natrijum lauril sulfat je takođe važan sastojak u deterdžentima, omekšivačima, bojama, laksativima i insekticidima.
Dok surfaktanti čine pranje zuba mnogo lakše, oni su zaduženi i za mnogo više od samog nastanka pjene. Ove hemikalije prave zbrku sa našim čulom ukusa na dva načina.
Kao prvo, one suzbijaju naše receptore koji osjećaju slatkoću i tako sprečavaju našu sposobnost da pokupimo slatke note hrane i pića. I kao da to nije dovoljno, takođe razbijaju i fosfolipide na našem jeziku.
Ovi masni molekuli koče naše receptore za gorčinu i zadržavaju gorke ukuse dalje od nas, ali kada ih razbiju surfaktanti iz zubne paste, gorak ukus se pojačava.
Dakle, sve što jedete, ili pijete nakon pranja zuba, imaće manje slatkog, a više gorkog ukusa. A kako ovo može da se spriječi? Jednostavno, zato što vam nije potrebna pjena za dobro pranje zuba, a postoje i paste koje ne sadrže u sebi natrijum lauril sulfat.
Kaaaakvo otkriće!!!