Vlatko Stefanovski je još sa sastavom “Leb i sol”, sa kojim je snimio 14 albuma, punio dvorane širom bivše Jugoslavije i nastupao u svijetu, stekao kultni status zahvaljujući svom sviračkom umijeću. Nakon raspada benda početkom devedesetih, gitarista i kantautor otisnuo se u solo vode, a u svom izrazu koristio je različite motive, počev od roka i džeza, preko klasike, do makedonske narodne tradicionalne muzike. Snimio je dvadesetak solo albuma, a stvarao je i primijenjenu muziku za filmove, pozorište i balet.
Među umjetnicima sa kojima je radio su, između ostalih, Miroslav Tadić, Bojan Zulfikarpašić, Teodosi Spasov, Manu Kače, Toni Levin, Tomi Emanuel, Stokelo Rozenberg, Džiboni, Jan Akerman, Stefan Milenković, Vasko Atanasovski i Kudsi Erguner, a nastupao je i sa brojnim simfonijskim orkestrima i filharmonijama (London, Lajpcig, Monte Karlo, Beč, Sofija, Ljubljana, Skoplje), kao i sa džez orkestrima iz Ljubljane, Zagreba i Beograda.
Iako je, bar do pandemije, bio redovan gost Beograda, nedavni nastup na Beogradskom džez festivalu u Kombank dvorani bio je prvi koncert Vlatka Stefanovskog na ovoj manifestaciji još od davne 1989. godine, kada je svirao sa grupom “Leb i sol”.
Na pitanje novinara portala Nova.rs, da li misli da je pandemija ljude, ipak, natjerala da se posvete sebi i pokušaju da pronađu odgovore na suštinska životna pitanja, Stefanovski kaže:
“Za druge ne znam, ali da vam kažem – ja se tim pitanjem bavim od kad znam za sebe. Ali, na to suštinsko životno pitanje nikada nisam odgovorio. Svakodnevno ga sebi postavljam i nije mi bila potrebna pandemija da bih se okrenuo samome sebi. Pandemija nas je zatvorila u kuće i malo nas je natjerala da budemo asocijalni, a ne mislim da je to zdravo za mentalno i psihičko stanje čovjeka i čitavog društva. Postaćemo asocijalni, počećemo da se bojimo jedni drugih kad se sve ovo završi. Bićemo skeptični jedni prema drugima. Ne znam kada će se te velike, masovne zabave, te kolektivne radosti vratiti… Kada će koncerti i veliki festivali početi ponovo da se dešavaju… Možda će čovječanstvo da ode u nekom pravcu koji je potpuno nepredvidiv”, rekao je u intervjuu za Nova.rs.
Koliko je njemu kao muzičaru, koji je cio život proveo na sceni, teško pala nemogućnost izlaska pred publiku zbog koronavirusa?
“Znate šta, ja sam već čovjek u nekim finim godinama. Ako je neko putovao i svirao, to sam ja. Ako je neko vozio kombi, automobile, to sam ja. Da vam samo kažem koliku sam kilometražu godišnje prelazio, ne biste vjerovali! Kao da sam taksista ili vozač autobusa! Vjerujte, ja sam se navozao i nasvirao. I stalno nosao instrumente sa sobom – iz hotela na tonsku probu, sa tonske na koncert, sa koncerta na večeru, sa večere u hotel, iz hotela u auto… Čovjek sam sa prilično velikim repom iza sebe i dosta toga sam u životu uspio da uradim. Ne mogu da kažem da mi je godila nametnuta pauza, ali ponekad treba spustiti loptu i odmoriti, predahnuti. I onda vidjeti gdje ste i šta ste”.
