Šta Evropljani misle o ratu u Ukrajini

Evropsko jedinstvo oko rata u Ukrajini ugroženo je jer se pažnja javnosti sve više prebacuje s bojnog polja na brige o troškovima života, pokazuju ankete sprovedene u 10 ebropskih zemalja, uz produbljivanje podjela između birača koji žele brzi završetak sukoba i onih koji žele vidjeti Rusiju kažnjenu.

Istraživanje u Finskoj, Francuskoj, Njemačkoj, Italiji, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Švedskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu pokazalo je da je podrška Ukrajini i dalje visoka, ali da su se preokupacije premjestile na šire posljedice sukoba.

‘Evropljani su dosad iznenadili Putina – i sebe – svojim jedinstvom, ali sada dolaze veliki stresovi’, rekao je Mark Leonard, koautor izvještaja Evropskog vijeća za vanjske odnose (ECFR) o promjeni stava prema ruskoj invaziji, prenosi Guardian.

Istraživanje je pokazalo da uprkos snažnoj podršci Ukrajini, mnogi glasači u Evropi žele da rat završi što je prije moguće – čak i ako to znači da Ukrajina gubi teritoriju.

Taj stav često ne odražava stav nacionalnih vlada, rekli su autori, upozoravajući čelnike EU-a na ‘maksimalističke stavove’ o ratu i sugerišući da ostaju strogi prema Rusiji, ali oprezni u pogledu opasnosti od eskalacije.

Anketa sprovedena između 28. aprila i 11. maja pokazala je gotovo univerzalnu podršku Ukrajini, a 73 odsto ispitanika u 10 zemalja okrivljuje Rusiju za rat.

Više od 80 odsto  u Poljskoj, Švedskoj, UK (83 odsto) i Finskoj (90 odsto) reklo je da smatra Rusiju odgovornom, zajedno s velikom većinom u Italiji (56 odsto), Francuskoj (62 odsto) i Njemačkoj (66 odsto).

Ujedno, ispitanici smatraju Rusiju najvećom preprekom miru.

Većina u ovih 10 zemalja smatra da bi vlade trebale prekinuti ekonomske i kulturne odnose s Moskvom, a većina – koja se popela na 71 odsto u Poljskoj – takođe se zalaže za prekid diplomatskih odnosa.

Slično, 58 odsto u 10 zemalja – što se popelo na 77 odsto u Finskoj – željelo je da EU smanji svoju zavosnost od ruske energije, čak i na račun klimatskih ciljeva EU, sugerišući javnu podršku novom krugu sankcija.

No, ankete ECFR-a pokazale su jasnu podjelu između Evropljana koji žele mir što je prije moguće (35 odsto u 10 zemalja) i onih koji žele pravdu – definisanu kao vraćanje teritorijalnog integriteta Ukrajine i pozivanje Rusije na odgovornost (22 odsto).

Oni koji dijele antiruske osjećaje, ali i strahove od eskalacije, čine je oko 20odsto birača, pokazao je izvještaj – s velikim razlikama među zemljama.

Onih koji se bespogovorno zalažu za mir i vjeruju da će Ukrajini biti gore nego Rusiji nakon sukoba najviše je u Italiji (52 odsto), pokazalo je istraživanje, dok je u Poljskoj najviše onih koji žele osvetu (41 odsto) .

Zanimljivo, oni koji žele da Rusija ispašta ujedno podržavaju prekid ekonomskih, diplomatskih i kulturnih veza, dok većina onih koji su za mir podržavaju samo prekid ekonomskih veza.

Ispitanike u Njemačkoj, Italiji i Francuskoj najviše brinu troškovi života i cijene energije, dok su ispitanici u Švedskoj, Velikoj Britaniji i Poljskoj najviše zabrinuti zbog prijetnje nuklearnim ratom.

Kako se sukob odugovlači i troškovi rastu, vlade će sve biti sve više prisiljene ‘uravnotežiti težnju za evropskim jedinstvom s mišljenjima koja se razilaze i unutar i među državama članicama’, pišu autori istraživanja, ukazujući na ‘sve veći jaz između stavova mnogih vlada i javnog raspoloženja u njihovim zemljama’.