Gotovo dvije trećine građana/ki (65,7 odsto) smatra da dezinformacije predstavljaju problem, dok svaki četvrti (24,9 odsto) kaže da dezinformacije nijesu ili uopšte nijesu problem u našoj zemlji. To pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je za potrebe Centra za demokratsku tranziciju (CDT) sproveo institut Damar u periodu od 4. do 14. decembra 2023. na uzorku od 1004 ispitanika.
Na pitanje koju oblast dezinformacije najviše ugrožavaju – najveći broj građana/ki je od ponuđenih odgovora odabralo izbore. Da dezinformacije najviše ugrožavaju izbore smatra 39,2 odsto građana/ki, dok 35 odsto smatra da je od dezinformacija najugroženija demokratija u Crnoj Gori.Da dezinformacije najviše ugrožavaju povjerenje u javne institucije navodi 31,8 odsto ispitanika, a njih 31,4 odsto smatra da je najugroženija Vlada Crne Gore. Kao najugroženije ekonomiju i javne finansije vidi 25,6 odsto ispitanika, dok 23,1 odsto smatra da dezinformacije najviše ugrožavaju povjerenje u partije”, navodi Jelena Jovanović Izvršna urednica, Raskrinkavanje.me.
Slijedi javno zdravlje koje kao najugroženije vidi 18,9 odsto ispitanika, zatim povjerenje u Skupštinu 16,7 odsto, javna bezbjednost 15 odsto, obrazovanje 8,1 odsto… Više od trećine građana/ki (36,4 odsto) navodi medije iz Crne Gore kao glavni izvor dezinformacija, dok svaki četvrti građanin/ka (26,2 odsto) navodi političare i političke partije. Svaki peti (20,5 odsto) smatra da dezinformacije najviše potiču iz medija iz regiona, a svaki deseti navodi popularne stranice na društvenim mrežama (9,8 odsto).
“A kada je riječ o zemlji iz koje se najviše “uvoze” dezinformacije u Crnu Goru, nešto više od trećine građana/ki (34,2 odsto) navodi Srbiju. Na drugom mjestu, nalazi se Amerika sa 18,8 odsto, slijedi Rusija sa 6,1 odsto. Građani/ke su manje skloni da vide zemlje EU kao izvor dezinformacija – svega 3,4 odsto odgovora. Međutim, četvrtina građana/ki (25,6 odsto) je kazala da to ne zna”, kazala je Jovanović.
Online portali u Crnoj Gori za ispitanike predstavljaju glavni kanal putem kojeg se plasiraju dezinformacije sa 26,2 odsto odgovora, a kao drugi najčešći kanal navode društvene mreže (24,8 odsto), potom TV u Crnoj Gori (23,1 odsto). Svaki treći građanin/ka (35,9 odsto) navodi politiku kao temu u vezi koje se najčešće plasiraju dezinformacije, 15,7 odsto navodi izbore, 14,9 odsto regionalnu politiku, 12,8 odsto ekonomiju i javne finansije, 8,3% zdravstvo…
Loša ocjena za rad institucija na polju borbe protiv dezinformacija
Skoro dvije trećine građana/ki (65,2 odsto) ocjenjuje veoma lošim i lošim rad državnih institucija u borbi protiv dezinformacija. Pozitivnu ocjenu za institucije daje 20 odsto građana/ki, dok skoro 15 odsto njih ne može da procjeni rad institucija u ovoj oblasti.
“Pitali smo građane/ke ko bi trebalo da ima ključnu ulogu u sprečavanju i suzbijanju dezinformacija u Crnoj Gori i najveći broj njih smatra da je to Agencija za elektronske medije sa 24 odsto odgovora. Međutim, interesantno je da ispitanici sve više ističu ulogu policije i tužilaštva na ovom polju. Percepcija uloge policije u suzbijanju dezinformacija gotovo se udvostručila sa 7 odsto na 15 odsto u odnosu na prošlogodišnje istraživanje, a uloga tužilaštva je u porastu sa 18,2 odsto na 19,6 odsto”, navela je Jovanović.
Isto tako, građani/ke percipiraju da bi Vlada Crne Gore trebalo da preduzme mjere za ograničavanje objavljivanja lažnih informacija, pa čak iako bi to podrazumijevalo ograničavanje slobode govora. Sa navedenom tvrdnjom je saglasno čak 70,1 odsto ispitanika. S druge strane, njih 29,5 odsto ipak smatra da je sloboda govora imperativ, odnosno da bi sloboda govora morala biti zaštićena, iako to podrazumijeva mogućnost objavljivanja i širenja lažnih informacija.
